Na Sajmu turizma predstavljamo prirodna dobra Srbije
Pod sloganom „Jedno putovanje, hiljadu priča“ u periodu od 19. do 22. feburara 2026. godine održaće se 47. Međunarodni sajam turizma u Beogradu na kome će biti predstavljene turističke destinacije širom sveta. Zemlja partner ovogodišnje manifestacije biće Kipar. Zavod za zaštitu prirode Srbije u okviru štanda Turističke organizacije Srbije, u hali br. 4, predstaviće prirodna dobra Srbije. Na info-pultu Zavoda posetioci sajma imaće priliku da se upoznaju sa prirodnim vrednostima naše zemlje i učestvuju u igri asocijacija, a kao nagradu za pobedu dobiće izdanja Zavoda o prirodi Srbije, „Priručnik za gljivare“ i „Ptice Pirota“.
Izložba „Vilinski konjici Srbije“u Galeriji nauke i tehnike SANU u Beogradu
Izložba Zavoda za zaštitu prirode Srbije pod nazivom “Vilinski konjici Srbije” otvorena je 11. februara 2026. godine u 18 časova u Galeriji nauke i tehnike SANU u Beogradu. Izložba predstavlja raznovrsnost i značaj vilinskih konjica koji naseljavaju prostor naše zemlje. Postavka polazi od najranijih pisanih pomena ovih insekata u Kneževini Srbiji, zabeleženih sredinom XIX veka, kao i u prvim radovima i terenskim istraživanjima nastavnika i učenika Druge beogradske gimnazije na tlu tadašnje Kraljevine Srbije. Izložba, dalje, osvetljava ulogu putopisaca i ranih istraživača, kao i nastanak prvih naučnih radova posvećenih ovoj izuzetnoj grupi insekata, uz osnovne taksonomske podele i ukazane razlike među grupama. Posetioci izložbe imaju priliku da se upoznaju sa neobičnim karakteristikama i životnim ciklusom vilinskih konjica kao bića koja se rađaju iz vode. Spektar boja i lepota „vilinskihˮ krila stoje u suprotnosti sa prirodom ovih životinja, a to je da su isključive grabljivice. Ovi insekti izvanredno vešto i hitro lete loveći svoj plen sa najvećim procentom uspešnosti u životinjskom svetu. Pored osobenosti grupe u pogledu razvoja, građe tela, navika i izbora staništa, postavka nam otkriva priče o pojedinim retkim vrstama, kao i novootkrivenim vrstama na teritoriji Srbije. Posebna pažnja ukazana je njihovom ponašanju pored vode, a izdvaja se i sam čin parenja u kom mužjak i ženka u letu, formirajući kopulacionu petlju, zapravo obrazuju strukturu u obliku srca. Među izloženim eksponatima mogu se videti eskalati egzuvija, preparirani primerci odraslih vilinskih konjica, kao i detalji čeljusti njihovih larvi uvećanih uz pomoć binokularne lupe. U okviru izložbe publika može pogledati i video-rad „Krila nad vodomˮ, autorke Jelene Kovačević, koji je nastao u saradnji sa entomologom Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Acom Đurđevićem, stručnim saradnikom na ovoj izložbi. Pored razgovora sa entomologom, video prati i njegova terenska istraživanja na prirodnim staništima vilinskih konjica. U pojedinim sekvencama pojavljuje se i trogodišnji Gavrilo Đurđević, kao jedan od najmlađih entomologa-entuzijasta u našoj zemlji. Izložbu možete posetiti u periodu od 11. do 28. februara 2026. godine u Galeriji nauke i tenike SANU u Beogradu. Radno vreme Galerije je radnim danima od 9 – 19 časova, kao i subotom od 9 – 15 časova.
Sprovedene mere zaštite stabla poljskog bresta u Novom selu kod Niša
Na pet kilometara od Niša u naselju Deveti maj u Novom selu nalazi se zaštićeno stablo – spomenik prirode „Novoselski brest zapisˮ. Stablo je na širem prostoru okoline Niša od davnina poznato po svojoj lepoti i značaju, jer stablo je i „zapisˮ. U senci stabla bresta već vekovima se na dan Svetog apostola i jevanđeliste Marka (8. maja – Markovdan) okuplja lokalno stanovništvo u obredu svete liturgije, ali i na ostale praznike. Stablo predstavlja kapitalni primerak svoje vrste po starosti, budući da se procenjuje da ima oko 400 godina; i impozantnim dimenzijama, sa visinom od 18 metara i prečnikom stabla od 1,6 metara. Pored ovih karakteristika, ipak „zub vremenaˮ polako je počeo da nagriza ovo stablo. Zavod za zaštitu prirode je sa upravljačem, JKP „Medianaˮ Niš preuzeo korake kako bi se obezbedilo i predupredilo lomljenje grana i pucanje stabla usled grandioznosti i starosti. U cilju očuvanja stabla realizovane su mere zaštite, tj. postavljanje zglobno pokretnog držača, specijalno projektovanog za ovo stablo, kojim su poduprti stablo i grane. Upravljač, JKP „Medianaˮ iz Niša i firma „Graditelji sa juga 2020ˮ, na osnovu saglasnosti i uslova zaštite prirode, koje je izdao Zavod za organizaciju ovog posla, postavili su specijalne držače. Firma „Graditelji sa juga 2020ˮ izvela je kompletne radove o svom trošku. Nakon završetka radova, 5. februara, stručni saradnici Zavoda za zaštitu prirode Srbije, na čelu sa v.d direktora, Aleksandrom Došlić, izvršili su stručni nadzor ovog spomenika prirode. Stablo poljskog bresta Ulmus carpinifolia Gleditsch zaštićeno je kao Spomenik prirode „Novoselski brest zapis”, a Odluku o zaštiti donela je Skupština grada Niša 2003. godine (br. 06 – 52/2003 – 5/1 – 01, od 21.03.2003. godine, „Službeni list grada Niša”, br. 11/03, u režimu zaštite III (trećeg) stepena), dok je za upravljača određeno Javno komunalno preduzeće „Mediana” Niš. Oni danas u zajednici sa Crkvenim odborom i mesnim parohom, Vladanom Radulovićem brinu o ovom stablu i svetinji.
O zaštiti Parka prirode „Veliki Jastrebac“
U Kulturnom centru u Kruševcu 05. februara 2026. godine održana je prezentacija projekta „Organizovano, odgovorno, održivo, zajedno za zeleni Park Prirode Veliki Jastrebac“ u organizaciji Kruševačkog ekološkog centra. Predstavnici Zavoda za zaštitu prirode Srbije učestvovali su u dve tematske celine. Izdanja Zavoda, uključujući i edukativne postere, prezentovala je Nataša Panić, šef Odseka za obrazovno-izdavačku delatnost i komunikacije. Sa svim izdanjima kruševljani su mogli da se upoznaju tokom dvodnevne izložbe, 5. i 6. februara. Studiju zaštite Parka prirode „Veliki Jastrebac“ predstavila je Mila Ristić, šef Odseka za predeone vrednosti Zavoda. U prezentaciji su istaknute temeljne vrednosti ovog prirodnog dobra. Glavna među njima je rasprostranjenost sastojina šuma planinskog javora, većinom prašumskog tipa, po čemu je Veliki Jastrebac jedinstven među planinama u Srbiji. Planinski javor je, uz lovorolisni jeremičak, strogo zaštićena drvenasta vrsta u Srbiji, a koja se može naći u dendroflori Velikog Jastrepca, uz 10 vrsti iz kategorije zaštićenih. Značaj Parka prirode „Veliki Jastrebac“ se ogleda i u refugijalnom karakteru šuma, koji šume ovog područja imaju za vrste kojih je u Republici Srbiji sve manje poput orla kliktaša, planinskog detlića, crne i sive žune… Pored Zavoda za zaštitu prirode Srbije, prezentaciju su imali i predstavnici JP „Srbijašume“, kao upravljači Parka prirode „Veliki Jastrebac“. Oni su predstavili izazove sa kojima se suočavaju kao upravljači, sa akcentom na očuvanje strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta riba i njihovih staništa na teritoriji Parka prirode „Veliki Jastrebac“.
Predstavljena istraživanja i edicija knjiga o prirodi Hilandara i Svete Gore
U Muzeju u Prijepolju 29. januara 2026. predstavljena je edicija „Priroda Svete Gore i Hilandaraˮ, koja se sastoji iz četiri monografije. Ediciju su pokrenuli i objavljuju je u saradnji Sveta carska srpska lavra manastir Hilandar i Zavod za zaštitu prirode Srbije. Ove knjige, bogato opremljene slikom i tekstom, rezultat su istraživanja prirodnih vrednosti Svete Gore, izvedenih od strane stručnih saradnika Zavoda za zaštitu prirode Srbije u periodu od 2014. do 2018. godine. Publikacije ilustruju predeonu raznovrsnost i bogatstvo biljnog i životinjskog sveta prostora Svete Gore i metoha manastira Hilandar. Aktivnosti u istraživanju prirode Svete gore i Hilandara, u pozdravnoj reči, Prijepoljcima je predstavio mr Danko Jović, rukovodilac Kancelarije Zavoda u Nišu i izrazio zahvalnost organizatorima na mogućnosti da se predstave rezultati istraživanja prostora netaknute prirode kakav je posed manastira Hilandara i Sveta Gora Atonska u celini, što je i bio razlog da se detaljno prouče prirodne vrednosti ovog vekovima čuvanog prostora. Ovom prilokom istakao je i da se ove godine očekuje objavljivanje pete monografije u okviru edicije, pod nazivom „Geografija Hilandara i Svete goreˮ, u saizdavaštvu sa Geografskim fakultetom Univerziteta u Beogradu i Geografskim institutom „Jovan Cvijićˮ, Srpske akademije nauka i umetnosti. Naglasio je i da su u toku istraživanja faune voda Hilandara, u kojima su spremnost za stručnu i tehničku podršku iskazali predstavnici Instituta za biologiju mora Crne Gore u Kotoru i Nacionalnog instituta za biologiju Slovenije – Stanice za biologiju mora u Piranu. Ujedno je naglasio vrednost prirode na prostoru opštine Prijepolje, koja čuva zaštićena područja od nacionalnog značaja, specijalni rezervat prirode „Klisura reke Mileševkeˮ, spomenik prirode „Slapovi Sopotniceˮ, kao i predele izuzetnih odlika „Kamena goraˮ i „Ozren Jadovnikˮ. Na promociji edicije, akcenat je stavljen na prikaz fotomonografije „Prirodna baština Hilandara i Svete Goreˮ, koju je predstavio urednik, dr Nenad Sekulić, kao i na prikaz knjige „Ptice Svete Gore i Hilandaraˮ, o kojoj je govorio urednik, Miloš Radaković.
Svetski dan obrazovanja o zaštiti životne sredine
Svetski dan obrazovanja o zaštiti životne sredine obeležava se svake godine 26. januara, u cilju širenja svesti i znanja, kao i izgrađivanja stavova, veština i sposobnosti za delovanje u skladu sa zaštitom prirode i životne sredine. Za svetski dan obrazovanja za životnu sredinu određen je 26. januar, kada je u Stokholmu 1972. godine održana prva konferencija UN o životnoj sredini, na kojoj je usvojena Deklaracija kojom se naglašava potreba obrazovanja o zaštiti životne sredine. Tri godine kasnije, u Beogradu, na Međunarodnom seminaru o obrazovanju o zaštiti životne sredine doneta je Beogradska povelja, dokument koji postavlja ciljeve i osnovne smernice programa obrazovanja o životnoj sredini na globalnom nivou. Povodom Svetskog dana obrazovanja o zaštiti životne sredine, Zavod je realizovao tematska predavanja za studente treće godine Šumarskog i prve godine Geografskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. Studentima je, tokom posete, predstavljen rad Zavoda, sistem zaštite prirode u Srbiji, a organizovan je i vođeni obilazak izložbene postavke Zavoda. Saradnici Zavoda za zaštitu prirode Srbije, na Dan obrazovanja o zaštiti životne sredine, 26. januar, posetili su izložbu „Vatra, voda, zemlja i vazduh: simboličko čitanje eksponata Muzeja primenjenih umetnostiˮ, autora i kustosa Ane Samardžić, kako bi stekli uvid u nove mogućnosti interaktivnog obrazovnog rada o zaštiti životne sredine i prirode. U sklopu svoje obrazovne delatnosti Zavod za zaštitu prirode Srbije, kao komplementarnu delatnost, organizuje aktivnosti zaštite prirode, tematska predavanja, tribine, seminare, radionice i skupove. Osnovni moto ovih obrazovnih aktivnosti je da znanja o vrednostima i značaju prirode doprinose izgrađivanju navika ekološke odgovornosti, tj. očuvanju prirode. Učesnici obrazovnih aktivnosti su od aktera u zaštiti prirode (naučna i stručna javnost, upravljači zaštićenih prirodnih dobara, lokalna samouprava, nevladine organizacije), preko predškolaca, osnovaca, srednjoškolaca, studenata i njihovih nastavnika, do lokalne zajednice i najšire javnosti.
Onlajn radionica o tresavi
Tokom meseca decembra saradnici Zavoda za zaštitu prirode Srbije Milena Tabašević i Bogosav Stojiljković učestvovali su u onlajn radionici „Očuvanje i obnova tresava” koju je organizovao Program ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u sklopu projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji: Zaštita i ulaganja u biodiverzitet i vode u cilju jačanja otpornosti na klimatske promene”. Predavač je bio Miguel Geraldes, upravljač za strateško planiranje zaštićenih područja Instituta za očuvanje prirode i šuma iz Lisabona u Portugaliji i član Naučno-tehničkog panela stručnjaka Ramsarske konvencije. U sklopu radionice učesnicima su predstavljeni osnovni koncepti, tipovi i definicije tresetišta/tresava. Ukazano je da je pojam tresetišta širok koncept i da generalno obuhvata tip staništa sa akumuliranim tresetom. Prikazane su i biljne vrste koje učestvuju u formiranju treseta, pre svega bela mahovina. Posebno je istaknuto da je trenutno u toku globalno mapiranje tresetišta i da su najveće površine tropskih tresava evidentirane u Indoneziji. Složenost u identifikaciji tresava predstavlja činjenica da različite države i naučne discipline primenjuju različite definicije treseta, koje podrazumevaju različit udeo suve mrtve organske materije (u rasponu od 5% do preko 65%). Miguel Geraldes je ukazao na značaj procene stanja tresava, odnosno utvrđivanja da li su očuvane ili degradirane. Naglašeno je da degradirane tresave treba da imaju prioritet u zaštiti, jer su osetljivije i manje otporne na različite faktore ugrožavanja. Procena je da je od 1700. godine nestalo blizu 90% vlažnih staništa na planeti Zemlji. Značajan deo radionice bio je posvećen različitim načinima analize tresavske vegetacije, kao i tipova treseta. Bilo je reči i o metodologijama koje su najpotrebnije za tresave na teritoriji Srbije: inverterizacija i mapiranje tresava, izrada fitocenoloških snimaka, procena doprinosa tresava smanjenju efekta staklene bašte, procena vodnog režima, tipologija treseta i zaštita zemljišta.
Akcije zbrinjavanja dva beloglava supa (Gyps fulvus)
Tokom decembra 2025. godine realizovale su se dve akcije zbrinjavanja jedinki beloglavog supa (Gyps fulvus). Prva jedinka pronađena je u Specijalnom rezervatu prirode „Klisura reke Trešnjice“, u čijoj volijeri je boravio nakon pronalaska. Na osnovu uputstava stručnih saradnika Zavoda za zaštitu prirode Srbije čuvarima ovog zaštićenog područja iz Centra za prirodne resurse „Natura“, koji su obavili zbrinjavanje, jedinka je premeštena u volijeru Specijalnog rezervata prirode „Uvac“. Razlog za to bio je što se u volijeri SRP „Uvac“ već nalazi nekoliko beloglavih supova na oporavku do puštanja u prirodu, a zajednički oporavak je značajan zbog ekologije ove vrste odnosno kolonijalnog načina života. To će mu nakon oporavka omogućiti nesmetan povratak u prirodu. Druga akcija zbrinjavanja beloglavog supa dogodila se u selu Donji Strnjani, u opštini Prijepolje, u granicama zaštićenog prirodnog dobra Predeo izuzetnih odlika „Ozren – Jadovnik“. Nakon obaveštenja od strane građanina koji je pticu pronašao, članovi udruženja građana „Jadovnik – oaza netaknute prirode“ izašli su na teren, preuzeli jedinku i transportovali je do veterinarske ambulante. Veterinar je utvrdio da ptica nema vidnih povreda, ali da je izgladnela. Zbog toga, preporuka je bila da se adekvatno zbrine, hrani i što više miruje. Jedinka je smeštena u volijeru „Rehabilitacionog centra za ptice“ u Miloševom dolu. Zbrinuti beloglavi sup je markiran (prstenovan) metalnim prstenom i plastičnim markerom, koji ukazuju da je ptica poreklom iz Hrvatske. Ove akcije predstavljaju primere dobre prakse u saradnji institucija za zaštitu prirode. Beloglavi sup je strogo zaštićena divlja vrsta u Srbiji. Radi se o jednoj od najvećih ptica koja živi na teritoriji Republike Srbije sa rasponom krila do 2.80 metara i masom u proseku 8-10 kg. Predstavlja vrstu koja svoj plen nikad ne lovi, već koristi leševe životinja u prirodi ili na uređenim hranilištima specijalizovanim za ovu i slične vrste. Ženka polaže samo jedno jaje godišnje, na kome oba roditelja leže oko 55 dana. Bio je široko rasprostranjena i relativno brojna vrsta u Srbiji do početka 20. veka. Posle velikih akcija trovanja vukova pedesetih i šezdestih godina 20. veka dogodio se dramatičan pad brojnosti supova, a najmanji broj zabeležen je 1993. godine, 13 parova. Od tada, zahvaljujući intenzivnim merama koje su preduzele institucije za zaštitu prirode u Srbiji, kao i upravljači zaštićenih prirodnih dobara i lokalne zajednice, brojnost beloglavog supa porasla je na preko 500 jedinki. Na osnovu svega rečenog, jasno je koliko su akcije za očuvanje svake pojedinačne jedinke, poput ovih koje se dešavaju u Specijalnom rezervatu prirode „Klisura reke Trešnjice“, Specijalnom rezervatu prirode „Uvac“ i Predelu izuzetnih odlika „Ozren – Jadovnik“ značajne.
20. SEMINAR IZ PLANIRANJA GAZDOVANJA
Na Goču je u periodu od 12. do 14. novembra 2025. godine održan 20. seminar iz planiranja gazdovanja šumama, u organizaciji Univerziteta u Beogradu – Šumarskog fakulteta, javnih šumarskih preduzeća, institucija za zaštitu prirode i upravljača manastirskim šumama. Seminaru je prisustvovalo oko 50 stručnjaka iz prakse i nauke, sa 17 izlagača. Učešće na seminaru imao je i Zavod za zaštitu prirode Srbije. Prezentacije su obuhvatile aktuelna pitanja planiranja gazdovanja šumama u Srbiji, sa posebnim osvrtom na zakonski i podzakonski okvir, primenu novih metodologija premera, klasifikaciju stabala, uticaj klimatskih promena, kao i sanaciju šuma oštećenih elementarnim nepogodama. Posebno su istaknuti primeri šteta od olujnih vetrova u AP Vojvodini, uticaj klime na šume hrasta kitnjaka, značaj omorike kao endemične vrste, kao i primeri prirodi bliskog i adaptivnog gazdovanja šumama. Značajan deo seminara bio je posvećen veštački podignutim sastojinama četinara u zaštićenim prirodnim dobrima, o čemu je govorio predstavnik Zavoda za zaštitu prirode Srbije Ivan Veljović, i njihovoj ulozi u melioraciji degradiranih staništa. Istaknuti su izazovi u obnavljanju ovih šuma u zaštićenim prirodnim dobrima zbog obima radova i ograničenja u cilju zaštite prirode. Takođe, ukazano je i na mere koje je neophodno primeniti u ovim sastojinama u I stepenu zaštite prirode iz razloga što nisu dozvoljene mere nege ovih šuma. Kao predlog mera za gazdovanje veštački podignutim sastojinama četinara, izdvojena je negovanje prirodne vegetacije koja se spontano razvila, sa ciljem forsiranja prirodne sukcesije, što će omogućiti smanjenje površina za obnavljanje. Deo seminara bio je posvećen i pitanjima urbanog šumarstva i njegovoj ulozi u održivom razvoju gradova. Učesnici su ukazali na potrebu unapređenja postojećeg zakonodavnog okvira i jačanja inovativnih i integrisanih pristupa planiranju gazdovanja šumama, uz bolju koordinaciju između šumarstva i zaštite prirode. Seminar je zaključen diskusijom i predlogom tema za naredni period, u skladu sa savremenim izazovima u šumarstvu.
PP „Stara planina“ – najbolji video zapis na svetskom konkursu „Viki voli zemlju“
Na foto-konkursu “Viki voli zemlju” za 2025. godinu na međunarodnom nivou proglašeni su najlepši video snimci zaštićenih prirodnih dobara iz celog sveta. Prvo mesto zauzeo je snimak autora iz Srbije Marka Dekića, koji je “uhvatio” najlepše kadrove Stare planine, snimljene iz ptičje perspektive u zimskom periodu. Ovim uspehom Srbija je, uz Ukrajinu, postala jedina država koja je imala pobednike u obe kategorije — najlepša fotografija (2016. godine autora Čedomira Žarkovića – Stopića pećina u Parku prirode „Zlatibor“) i najlepši video. Snimci Stare planine obići će svet i popularizovati ovu netaknutu prirodnu lepotu. Park prirode „Stara planina“ u Srbiji ima I kategoriju zaštite tj. proglašena je područjem od međunarodnog, nacionalnog, odnosno izuzetnog značaja. Zavod za zaštitu prirode Srbije podržao je organizaciju fotokonkursa za najlepšu fotografiju i video zapis zaštićenog područja “Viki voli zemlju” u Srbiji. Čestitamo autoru Marku Dekiću na velikom uspehu.