ВИИИ Годишњи скуп „Партнерством ка заштити природе“
У просторијама седишта Завода за заштиту природе Србије у Београду, 16. децембра 2025. године, одржан је ВИИИ годишњи скуп организација и институција за заштиту природе “Партнерством ка заштити природе”. Тема овогодишњег скупа који је окупио представнике Министарства заштите животне средине, управљача заштићених подручја, и Завода за заштиту природе била је „Резултати стручног надзора у заштићеним подручјима“. Скуп је отворила Сара Павков, министарка заштите животне средине, која је поздравила све присутне и истакла значај међусобне сарадње у области заштите природе. У оквиру уводне речи, Александра Дошлић, в.д. директорка Завода за заштиту природе Србије, представила је главне активности и остварене резултате у области заштите природе које су спроведене током године и најавила активности за наредну годину. Резултате стручног надзора у заштићеним подручјима представила је Биљана Крстески, начелница Одељења за природна добра Завода за заштиту природе Србије. Она је, између осталог, указала и на конкретне изазове у заштићеним подручјима са којима се суочавају сви који раде на заштити природе. Као пример добре праксе у сарадњи институција за заштиту природе представљен је план обуке у сузбијању инвазивних врста за чуваре природе. О томе је говорила Александра Затезало, стручна сарадница Завода за заштиту природе Србије. Други пример добре праксе са терена односио се на рад хранилишта у ПИО „Јадовник – Озрен“. О искуствима са терена, значају сарадње цивилног сектора и институција, говорио је Вјекослав Јоксимовић из Удружења „Јадовник – оаза нетакнуте природе“. Годишњи скуп „Партнерством ка заштити природе” био је прилика да се сумирају реализоване активности у заштити природе током године и размотре и одреде даљи правци и смернице рада у заједничкој мисији очувања и унапређења природне баштине.
Пребреза – палеонтолошки локалитет
У „Службеном гласнику РС” бр. 112/2025 објављена је Уредба о проглашењу споменика природе „Пребреза – палеонтолошки локалитет”, којом је ово подручје стављено под заштиту као природно добро од изузетног значаја (И категорија) у режиму заштите ИИ степена. Природно добро се налази у Јужној Србији, у подножју јужних обронака планине Јастребац, на територији општине Блаце. Споменик природе „Пребреза – палеонтолошки локалитет” ставља се под заштиту да би се у интересу науке, образовања и културе очувало налазиште фосилних остатака кичмењака, односу костију сисара из епохе геолошке историје означене као средњи миоцен (старости 16-10 милиона година), које представља јединствено, богато и једно од највреднијих налазишта миоценске сисарске фауне у овим областима Европе, које уједно и објашњава ток миграција сисара у доба миоцена преко Балканског полуострва и Србије из Европе, Азије и Африке. У међународној стручној литератури овај локалитет је означен као најзначајније палеонтолошко налазиште ове старости (14-15 милиона година) на Балканском полуострву услед специфичности, разноликости, очуваности и степена проучености, које чини 12 до сада истражених врста крупних сисара међу којима је неколико врста откривено на овом месту по први пут у Европи, а две фосилне врсте миоценска хијена и миоценска претеча газеле су нове за науку. Споменик природе „Пребреза – палеонтолошки локалитет” поверава се на управљање Јавном комуналном преузећу „Блаце”.
Едукативна стаза у Споменику природе „Лалиначка слатина“
У заштићеном природном добру у Споменику природе „Лалиначка слатина“, уз финансијску подршку града Ниша, формирана је едукативна стаза дуж које се налазе информативне табле. Кретањем по образовној стази може се санзати о карактеристичним приордним процесима на Слатини, заштићеним биљним и животињски врстама али и посматрати птице које се гнезде у тршћацима поред стазе. Стазе је формирана и изграђена у децембарским хладним данима, уз помоћ стручних сарадника Завода за заштииту приоде, управљачу заштићеним подручјем. Услед лоших времески прилика било је дана када је скоро било немогуће прићи заштићеном добру (кише и расквашених путева), и допремити потребну опрему и алат. Тада је прискочила у помоћ екипа Завода за заштиту природе Србије, и омогућила да се потешкоће превазиђу и пројекат поставњања едукативне стазе заврши у року. Едукативна стаза у СП „Лалиначка стаза“ је заједничким радом Завода за заштиту природе Србије и управљача Дирекције за изградњу града Ниша завршена, отовривши нове идеје за даљу рад у презентовању и интерпретацији овог јединственог природног добра на југу Србије.
СТУДИЈСКА ПОСЕТА ШПАНИЈИ
У оквиру пројекта „Увођење управљања отпадом од грађења и рушења у четири региона за управљање отпадом у Републици Србији”, организована је студијска посета Шпанији од од 24. до 28. новембра 2025. Године на којој је учествовао сарадник Завода за заштиту природе Србије. Циљ посете био је да се омогући размену знања и добрих пракси између кључних заинтересованих страна у Србији и еквивалентних институција у Шпанији. Пројекат има за циљ да допринесе успостављању система за управљање отпадом од грађења и рушења у Републици Србији, а у складу са националним прописима, као и захтевима Директива Европске уније. Техничка подршка пројекта обухвата четири региона за управљање отпадом, односно регионалне центре за управљање отпадом Суботица, Ужице (Дубоко), Срем-Мачва и Панчево, за које су припремљене студије са предложеним решењима за управљање овом врстом отпада, а у наредном периоду ће бити припремљене и техничке спецификације и/или идејна решења за инфраструктуру, као и конкурсна документација за јавну набавку опреме и пратећих радова и услуга. Током посете уприличена је посета седишту ЕПТИСА и презентација целокупне организације управљања отпадом од грађења и релевантим прописима, састанак са релевантним државним органом. Организована је и посета депонији у Гвадалахари у близини Мадрида и постројењу за рециклажу грађевинског отпада у близини Барселоне. Студијска посета омогућила је да се стекну нова искуства о управљању отпадом од грађења и рушења у Шпанији, што ће допринети унапређењу система управљању овом врстом отпада у Србији.
Међународни дан планина
Планине нису само импресивни пејзажи, већ представљају сложене животне системе. Међународни дан планина, који се обележава 11. децембра, има за циљ да скрене пажњу на њихов значај за живот на Земљи. Оне обезбеђују свежу воду, енергију, храну и станишта за велики број људи, а истовремено представљају дом за разноврсне екосистеме и бројне угрожене врсте, чинећи их важним центрима биодиверзитета. Планинске регије спадају међу најосетљивијим на климатске промене – ледници се топе, температуре расту, а екосистеми се мењају. Ове промене утичу не само на становнике планина, већ и на велик број људи у низијским регионима који зависе од воде и ресурса које планине обезбеђују. Сврха обележавања Међународног дана планина јесте и подизање свести о овим променама и истицање потребе за њиховим очувањем. У Србији, планински региони обухваћени Динарским, Карпатским и Родопским планинским системима, са главним групацијама попут Проклетија, Шарских планина, Копаоника, Старовлашко-рашких и планина источне Србије, имају кључну улогу у обезбеђивању природних ресурса за низијске области. Водни потенцијал ових планина користи се за снабдевање водом пољопривреде, индустрије и домаћинстава у равничарским деловима земље. Климатске промене већ се огледају у краћим снежним сезонима, непредвидивим падавинама и повећаној учесталости суша, што додатно угрожава стабилност водних ресурса и захтева пажљиво управљање овим осетљивим природним потенцијалом. Обележавање Међународног дана планина има и стратешки циљ – указати на изазове одрживог развоја, охрабрити очување природе и културе, као и подстаћи конкретне мере за заштиту ових кључних екосистема широм света. Свет планина – Уздижући се изнад земље Планине представљају облике макрорељефа који настају и непрекидно се мењају под дејством унутрашњих и спољашњих сила. Представљају природна узвишење на површини Земље надморске висине веће од 500 м. Ове импозантне формације доминирају пејзажем својим стрмим странама, оштрим или заобљеним гребенима и највишим тачкама – врховима. Планине су саздане првенствено од стена и минерала, који чине Земљину кору. Састав одређене планине зависи од њеног типа и начина на који је настала (нпр. вулканске планине су богате магматским стенама, док су веначне планине често састављене од седиментних и метаморфних стена). Поред стена и минерала, планине често имају покриваче од земљишта, вегетације, леда или снега, у зависности од климе и надморске висине. Познавање планина је значајно из низа еколошких, економских, културних и научних разлога, који се тичу нашег опстанка, безбедности, и способности да живимо одрживо и напредујемо. Да ли сте знали? Морско дно у облацима Планине настају под утицајем тектонских сила Планине су директан резултат кретања Земљиних тектонских плоча. Ови процеси одвијају се током милиона година. Иако је процес спор, резултат је спектакуларан – формирање планина обликује пејзаж и значајно утиче на географски изглед континента. Њихово познавање помаже научницима да разумеју механизме земљотреса и вулканских активности. Неке планине су у ствари вулкани Планине и вулкан нису иста појава. Вулканске планине настају нагомилавањем, обликовањем и хлађењем великих количина лаве, пепела и другог вулканског материјала који избијају на површину Земље кроз отворе у кори, док су вулкани специфичне формације – отвори на Земљиној кори кроз које избијају истопљена стена (магма), пепео и гасови. Вулкан може, али не мора, постати планина. Многи вулкани током времена изградњом наслага лаве и пепела стварају конусни облик и расту довољно високо да се класификују као планине (нпр. Фуџи у Јапану, Килиманџаро у Африци). Постоје и вулкани који нису довољно високи или су другачијег облика (нпр. пукотинске ерупције или штитасти вулкани ниског профила) и не називају се планинама. Дакле, може се рећи да је сваки вулкан који је довољно велик и висок врста планине, али нису све планине вулкани. Планине у покрету Планине нису статичне. Тектонске силе постепено их подижу, док ерозија полако смањује њихову висину. Истовремено, ветар, вода и лед обликују врхове, док земљотреси и одрони могу изненада променити облик планине. Читави планински ланци се континуирано померају током времена. Иако спор, процес је континуиран и непрекидно утиче на облик планина. Облик и висина планина се непрекидно мењају, што наглашава динамичну природу планинских система и сложену интеракцију тектонских, ерозивних и климатских сила. Већина слатке воде на свету потиче из планина Планине имају кључну улогу у хидролошком циклусу, односно кружењу воде у природи. Снег и глечери делују као природни резервоари воде, која се постепено ослобађа у облику отопљене воде током топлих сезона. У многим регионима, планинске воде обезбеђују стабилно снабдевање река и земљишта, а њихов недостатак би повећао ризик од сезонских суша. Климатске промене угрожавају ову равнотежу, јер се глечери на глобалном нивоу све брже повлаче. Са повлачењем глечера, снабдевање слатком водом у одређеним регионима може значајно опасти, што има озбиљне последице за велики број људи који зависе од планинских вода. Планине су модификатори временских прилика и климе Планине представљају физичку препреку за хоризонтално кретање ваздушних струја. Ваздушне масе не могу лако да пређу високе планинске венце, па их оне приморавају да промене смер кретања. Велики планински ланци утичу на временске услове далеко изван својих граница. На пример, Хималаји блокирају хладне ваздушне масе из Централне Азије и тиме доприносе формирању монсунске климе у Индији. Анди утичу на атмосферске струје и образовање олујних система у Јужној Америци. Планине делују као природне баријере за ветар и облаке, стварајући јединствене локалне микроклиме. Орографски, када влажан ваздух доспе на нагиб планине, он се уздиже, хлади и кондензује, што изазива падавине у облику кише или снега. На супротној страни планине ваздух се спушта, загрева и суши услед адијабатског процеса, стварајући услове за значајно мање падавина. Као резултат тога, једна страна планине је влажнија и богатија вегетацијом, док је супротна страна сувља и има мање биљног покривача. Ова појава, позната као орографски ефекат или ефекат сенке падавина, илуструје како планине обликују локалну климу и екосистеме. Такође, оне рефлектују део сунчеве радијације, што помаже у регулацији температура у региону. Без планина, глобални климатски систем би се значајно променио. Повлачење глечера или ледника Планинске области спадају међу најосетљивије на климатске промене. Један од највидљивијих показатеља те осетљивости је широко забележено повлачење глечера у последњим деценијама. Главни показатељи климатских промена у планинама су глечери, чија величина варира у складу са загревањем или хлађењем климе. Формирање глечера захтева хладну и влажну климу, у којој током године пада више снега него што стигне да се отопи. Чим температура порасте и количина падавина се смањи, глечер престаје да расте и почиње да