Планина Голија се налази у југозападној Србији. По лепоти и разноврсности пејсажа, као и очуваности природних и културних вредности, једна је од најлепших планина у Србији. Значајно богатство водом омогућило је опстанак разноврсног биљног и животињског света.
Планина је испресецана токовима бројних водотока који су усекли клисурасте долине. Најживописније међу њима су клисуре Студенице и Изубре. Посебном лепотом се одликују тресаве и језера у народу позната као арена „горских вила”, међу којима се издвајају Кошаниново и Дајићко језеро. Ову планину краси велико пространство шумског покривача – представља царство планинског јавора (Ace heldreichii) који гради најлепше и најочуваније лишћарске и лишћарско-четинарске шуме у Србији.
Осим планинског јавора, ову планину насељава још oko 1.100 биљних врста, од којих су многе реликтног или ендемичног карактера (Allysum markgrafi, Allysum jancheni, Pancicia serbica, Viola elegantula, Vferbasaim adamovicii, Thymus adamovcii). Поред бројних врста сисара, као што су слепо куче (Spalax leucodon), алпска ровчица (Sorex alpinus), мрки медвед (Ursus arctos), вук (Canis lupus) и лисица (Vulpes vulpes), Голију насељава и готово 100 веома значајних врста птица: шумска шева (Lullula arborea), камењарка (Alectoris graeca), црвеноноги прудник (Tringa totanus), црвенрепка (Phoenicurus phoenicurus) и др.
У северном делу парка, у долини Студенице, налази се манастир Студеница из XIII века, споменик културе под заштитом Унеска.
Ι категорија заштите – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја.
75.183 ha.
I, II и III.
Ивањица, град Краљево, Рашка, Нови Пазар и Сјеница.
Строги природни резерват „Јанков камен“, Строги природни резерват „Изнад љутих ливада“, Природни простор око непокретног културног добра „Манастир Студеница“ и Споменик природе „Стабло зеленике у порти манастира Студенице“.
Уредба о заштити Парка природе Голија („Службени гласник РС“, бр. 45/2001 и 47/2009).
ЈП „Србијашуме“.