Tokom meseca decembra saradnici Zavoda za zaštitu prirode Srbije Milena Tabašević i Bogosav Stojiljković učestvovali su u onlajn radionici „Očuvanje i obnova tresava” koju je organizovao Program ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u sklopu projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji: Zaštita i ulaganja u biodiverzitet i vode u cilju jačanja otpornosti na klimatske promene”. Predavač je bio Miguel Geraldes, upravljač za strateško planiranje zaštićenih područja Instituta za očuvanje prirode i šuma iz Lisabona u Portugaliji i član Naučno-tehničkog panela stručnjaka Ramsarske konvencije.
U sklopu radionice učesnicima su predstavljeni osnovni koncepti, tipovi i definicije tresetišta/tresava. Ukazano je da je pojam tresetišta širok koncept i da generalno obuhvata tip staništa sa akumuliranim tresetom. Prikazane su i biljne vrste koje učestvuju u formiranju treseta, pre svega bela mahovina.
Posebno je istaknuto da je trenutno u toku globalno mapiranje tresetišta i da su najveće površine tropskih tresava evidentirane u Indoneziji. Složenost u identifikaciji tresava predstavlja činjenica da različite države i naučne discipline primenjuju različite definicije treseta, koje podrazumevaju različit udeo suve mrtve organske materije (u rasponu od 5% do preko 65%).
Miguel Geraldes je ukazao na značaj procene stanja tresava, odnosno utvrđivanja da li su očuvane ili degradirane. Naglašeno je da degradirane tresave treba da imaju prioritet u zaštiti, jer su osetljivije i manje otporne na različite faktore ugrožavanja. Procena je da je od 1700. godine nestalo blizu 90% vlažnih staništa na planeti Zemlji.
Značajan deo radionice bio je posvećen različitim načinima analize tresavske vegetacije, kao i tipova treseta. Bilo je reči i o metodologijama koje su najpotrebnije za tresave na teritoriji Srbije: inverterizacija i mapiranje tresava, izrada fitocenoloških snimaka, procena doprinosa tresava smanjenju efekta staklene bašte, procena vodnog režima, tipologija treseta i zaštita zemljišta.
