Предео изузетних одлика „Авала“
Авала је најсевернија шумадијска планина и својом висином од 506 м н.в. истиче се у ширем подручју Београда. Данашњи облик издужене купе добила је комбинацијом тектонских покрета – наборних облика и утискивањем магме – лаколита, али и дејством абразионих и ерозионих процеса. Изграђена је од најстаријих стена околине Београда, серпентинита, и флима (авалски флим). На њој се налази једино лежиште цинабарита у Србији. Позната је по лежштима минералних сировина још из античког и преантичког доба и данас се налазе бројни остаци рударске делатности. На Авали се налазе бројни споменици везани за историју српског народа. Истичу се споменик Незнаном јунаку (културно добро од изузетног значаја), споменик Васи Чарапићу и погинулој руској војној делегацији. Планина се карактерише разноврсном и специфичном педолошком структуром и повољном климом. Изузетно је богата вегетацијским и флористичким елементима. На њој су заступљене фитоценозе са око 597 биљних врста, које се могу сврстати у три разреда, 86 фамилија и 317 родова. То је готово 1/6 врста, око 1/2 родова и 1/2 породица у односу на флору Србије. Велики број биљних врста: Лабурнум анагyроидес Медик (зановет), Лилиум мартагон Л. (златан), Прунус лауроцерасус Л. (зелениче), Илеx аqуифолиум Л. (зеленика), и друге заштичене су као природне реткости. Велики број лековитих врста Русцус ацуелатус (јежевина), Ориганум вулгаре (вранилова трава), Орхис морио (салеп), Атропа белладонна (велебиље) и др. су под контролом коришћења и промета. Готово 70% укупне површине прекривено је шумом која је представљена у оквиру висинског региона станишта храста и букве, а представљена шумским заједницама сладуна и цера са костриком, китњака и граба, китњака и црног јасена, брдске букве и друго. У храстовим, предпланинским и буковим и другим шумама нашле су се бројне врсте птица. Значајне су Фалцо тиннунцулус (ветрушка), Стриx алуцо (шумска сова), Отус сцопс (чук), Ситта еуропаеа (пузавац), Дрyобатес мајор (велики шарени детлић), Бутео бутео (мишар) и друге. У флори Авале по броју врста доминира породица главочика (Астерацеае) са 40 родова и 74 врсте, као у Србији и Европи. Најбројнији родови ове породице су: Центауреа, Хиерациум, Инула. Лептирњаче (Фабацеае) садрже 18 родова и 57 врста, а најбројнији су родови: Вициа, Латyрус и Трифолиум. Поред врсте ове породице значајну градитељску и едификаторску улогу имају и врсте из породице липа (Тилиацеае), леске (Цорyлацеае), брестови (Улмацеае), јавори (Ацерацеае) и друге. Неке породице обухватају значајне лековите биљке (Хyперицацеае Малвацеае, Примулацеае, Гентианацеае и друге). Од укупне флоре Авале 15% је признатих и познатих лековитих биљака. Поред флористичке разноврсности флору Авале карактерише и разноврсност животних форми и њихов уравнотежен суживот у биљним заједницама и екосистемима, што је карактеристика добро очуване животне средине и природе уопште. НАЦИОНАЛНА КАТЕГОРИЈА ИИИ категорија – заштићено подручје локалног значаја. ПОВРШИНА 489,13 ха. РЕЖИМ/И ЗАШТИТЕ Успостављени су режими заштите И, ИИ и ИИИ степен заштите. ОПШТИНА/Е Београд. ПРЕТХОДНА ЗАШТИТА Није било заштите пре 2007. године. АКТ О ЗАШТИТИ Решење о стављању под заштиту природног добра „Авала“, бр. 501-678/07-С („Службени лист града Београда“, бр. 43/2007) УПРАВЉАЧ ЈП „Србијашуме“.
Предео изузетних одлика „Власина“
Власина обухвата већи део Власинске висоравни у југоисточној Србији. На овој се висоравни налази вештачко језеро чија надморска висина прелази 1.000 м. Језеро је оформљено на месту где је постојала једна од највећих планинских тресава Балканског полуострва. Флора тресетишта Власине одликује се присуством карактеристичних тресавских биљака. Међу 956 врста биљака, посебну вредност имају ендемичне и бореалне врсте које насељавају планинске тресаве око језера, извора и потока. Знак распознавања Власине су росуља (Дросера ротундифолиа), позната као биљка месождерка, муљна оштрица (Цареx лимоса), оманолика паламида (Цирсиум хеленоидес) и мочварна петопрсница (Потентилла палустрис). Оманолика паламида распрострњена је на ободу тресетишта, чији једини познати локалитет у Србији је управо на Власини. Лепоти пејзажа нарочито доприносе пловећа тресетна острва на којима се налазе заједнице маљаве брезе (Бетула пубесценс) и тресавске врбе (Салиx росмаринифолиа). Станишта овог типа код нас су ретка, са специфичним живим светом и многе биљне врсте које се на њима налазе живе у изолованим популацијама на крајњим границама свог распрострањења. Са аспекта биодиверзитета нарочито је важно присуство стеноендемичних врста као што је српски каћунак, очувани бореални реликт који представља остатак флоре тамних четинарских шума и тресетишта из периода глацијација и интерглацијалних фаза на Балканском полуострву. Орнитофауна овог подручја, као један од темељних феномена, представља посебно значајну и угрожену категорију, а њено богатство изражено је са 125 регистрованих врста. По међународно усвојеним принципима заштићено је преко 60 врста, а по стандардима домаћег законодавства трајно је заштићено 50 врста. Посебно је значајно присуство глобално угрожених птичијих врста као што су Аyтхyа нyроца, Аqуила хелиаца и Цреx цреx. Фауна сисара је представљена са 27 врста. На Власини је присутна шумска ровчица (Сореx аранеус), водена ровчица (Неомyс фоедиенс), мочварна ровчица (Неомyс аномалус), водена волухарица (Арвицола террестрис), слепо куче (Спалаx леуцодон), текуница (Спермопхилус цителлус), куна белица (Мартес мартес), куна златица (Мартес фоина), видра (Лутра лутра), вук (Цанис лу¬пус), срна (Цапреолус цапреолус) и друге врсте. Од ретких и угрожених врста фауне сисара овог подручја издвајају се: Цанис лупус, Спалаx леуцодон и Вулпес вулпес који припадају глобално угроженим врстама, док су у националним размерама значајни као угрожени Цителлус цителлус, Спалаx леуцодон, Арвицола террестрис, Лутра лутра и други. Међу фауном водоземаца и гмизаваца на Власинском подручју посебан значај имају Ицхтyосауриа алпестрис, Тритурус карелинии, Аблепхарус китаибелии, Зоотоца вивипара. Посебну вредност представља само језеро, као све значајнији природни ресурс. Висок квалитет акумулиране воде посредно потврђује присуство већег броја ретке фауне (поточна пастрмка, видра и др.). Власина је уписана као Рамсарско подручје у регистар међународно влажних подручја, а у складу са Конвенцијом о мочварама које су од међународног значаја, нарочито као станишта птица мочварица („Службени лист СФРЈ Међународни уговори”, број 9/77). Подручје Власине је међународно значајно подручје за птице Импортант Бирд Ареас – ИБАс (РС037ИБА), а услед високог степена присуства угрожених биљних врста уврштено је у међународно значајна ботаничка подручја Импортант Плант Ареас – ИПАс. Део природног добра налази се и у оквиру одабраног подручја за дневне лептире Приме Буттерфлy Ареас – ПБАс. Због присуства одређених угрожених биљних и животињских врста и природних станишта који се налазе на Резолуцији 4. и 6. Конвенције о очувању европске дивље флоре и фауне и природних станишта („Службени гласник РС Међународни уговори”, број 102/07) Власина представља ЕМЕРАЛД подручје (РС0000006) у оквиру међународне ЕМЕРАЛД еколошке мреже. Према Уредби о еколошкој мрежи („Службени гласник РС”, број 102/10), Власина припада делу еколошки значајног подручја број 88 „Власина”. У предеоном погледу Власинско језеро и његова непосредна околина се одликују специфичним и атрактивним пејзажним карактеристикама. Велика водена површина окружена благо заталасаним побрђем, разуђена обала, два острва и више узаних и издужених полуострва са пространим тресавама, пашњацима и брезовим шумама, дају овом простору препознатљив и јединствен изглед. У време свог постојања ова тресава је била највећа у Србији, а по низу специфичности хидрографског режима, флористичког и фаунистичког богатства и јединствена на Балкану. Власинско подручје, а посебно акумулација Власинско језеро, најпознатији су по пловећим тресетним острвима. Укупна површина тресетних острва на Власинском језеру данас износи око 10 ха, с тим да су највећа острва привезана на различитим деловима уз обале језера. Предео изузетних одлика „Власина” стављен је под заштитом да би се: ➢ очувао уздигнути средњепланински предео значајних висинских распона са израженом пластиком висоравни и уједно једна од најраспрострањенијих зона кристаластих шкриљаца у нашој земљи; ➢ очувале заједнице субалпске жбунасте вегетације у којој доминирају боровница и брукенталија, а на сличним површинама око језера и брезове шуме и вегетација врбака; ➢ очувала влажна станишта око већих потока и река где је развијена потенцијална вегетација долинских и мочварних ливада; ➢ очувале лишћарско-четинарске шуме, где доминирају борове и смрчеве шуме; ➢ очувала фауна инсеката и то 11 врста вилинских коњица, 22 врсте стрижибуба, 32 врсте скарабеида и 42 врсте правокрилаца; ➢ очувала орнитофауна, као један од темељних феномена, чије богатство је изражено са 125 регистрованих врста; ➢ очувале специфичне и атрактивне пејзажне карактеристике; ➢ очувао природно-историјски феномен типа тресетних острва са уско специјализованим биоценозама; ➢ очувао висок диверзитет флоре, вегетације и стварање специфичног и разноврсног живог света и екосистема. НАЦИОНАЛНА КАТЕГОРИЈА Ι категорија заштите – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја. ПОВРШИНА Површина Предела изузетних одлика „Власина” износи 13.329,84 ха од чега је у приватном власништву 49,12%, државном власништву 50,83% и у другим облицима власништва 0,05% површине. РЕЖИМ/И ЗАШТИТЕ И степен – 9,63 ха или 0,07% укупне површине ПИО Власина, на локалитетима: 1) Острво Дуги Дел, површине 7,82 ха; 2) Острво Страторија, површине 1,81 ха. ИИ степен – 4.385,01 ха или 32,90% укупне површине ПИО Власина, на локалитетима: 1) Вртоп Јелачки рид, површине 1.749,73 ха; 2) Мали Чемерник, површине 90,62 ха; 3) Велики Чемерник, површине 361,33 ха; 4) Стевановски поток, површине 37,16 ха; 5) Блато-Делнице-Братанов Дел, површине 409,66 ха; 6) Полуострво Дуги Дел, површине 40,55 ха; 7) Власинско језеро, површине 2.080,44 ха; 8) Клисура Вучје реке, површине. 102,89 ха и ИИИ степен – 8.935,20 ха 67,03% укупне површине ПИО Власина, обухвата преостали део заштићеног подручја који није обухваћен режимом заштите И и ИИ степена. Општина/е ПИО Власина се највећим делом простире на територији општине Сурдулица (К.О. Битврђа, К.О. Божица, К.О. Власина Округлица, К.О. Власина Рид, К.О. Власина Стојковићева, К.О. Грознатовци, К.О. Драјинци и К.О. Клисура) где