Радионица „Инвазивне врсте као претња заштићеним подручјимаˮ одржана је 2. јуна 2026. године у Ваљеву, за представнике управљача Предела изузетних одлика „Клисура реке Градацˮ. Радионицу у форми панел-дискусије реализовали су чланови Радне групе Министарства заштите животне среднине за израду Наредбе о мерама поступања у циљу уништавања или спречавања даљег ширења унете алохтоне дивље врсте Heracleum sosnowskyi.
Програм едукације спроведен је како би се управљачи заштићених подручја обучили за рану детекцију и правилну процену ризика од ширења инвазивних врста.
Уводне презентације одржале су проф. др Милка Главендекић са Шумарског факултета, др Ивана Јелић из Завода за заштиту природе Србије, др Драгана Марисављевић из Института за заштиту биља и животне средине и др Вера Станковић из Института за криминолошка и социолошка истраживања. У уводним предавањима представилe су шта су инвазивне врсте, националну и европску законодавну регулативу, мере за спречавање ширења инвазивних врста, и које су најраспрострањеније инвазивне врсте биљака и инсеката у Србији.
У оквиру дискусије разговор је био усмерен на примере инвазивних врста у ПИО „Градацˮ и како их препознати и реаговати у њиховом сузбијању. Као инвазивне врсте које се могу наћи у ПИО „Градацˮ истакути су амброзијa (Ambrosia artemisiifolia L.), красоликa (Erigeron annuus (L.) Desf. subsp. annuus), репушњачa (Erigeron canadensis L.), багрем (Robinia pseudacacia L.), кисело дрвo (Ailanthus altissima (Mill.) Swingle), коницa (Galinsoga parviflora Cav.).
Током дискусије, највише се разговорало о методама сузбијања инвазивних биљних врста. Том приликом објашњено је када и како се користи метода механичког сузбијања (ручно чупање зељастих биљака, ископавање биљака уз помоћ механизације, скидање коре са стабла, дефолијација, сеча и косидба и тарупирање) и хемијско сузбијање (примена хербицида за зељасте биљаке и арборициди за дрвенастие биљаке). Посебно је истакнута потреба сталног мониторинга, информисања и едукације запослених у заштићеним подручјима, мештана и ширег грађанства за препознавање инвазивних врста и поступка обавештавања надлежних институција.
Инвазивне врсте су стране врсте које угрожавају разноврсност биљног и животињског света одређеног подручја на генетском, специјском и екосистемском нивоу. Инвазивна врста подразумева се да је унета (намерно или случајно) у средину где јој није природно место и интензивно се шири освајајући неки простор. Прве инвазивне врсте биљака су „стиглеˮ у Европу још у 17. веку. Нису биле бројне, нити „агресивне” у толикој мери да би привлачиле пажњу јавности.
Данас су све бројније могућности њиховог ширења, а последица су развоја пољопривреде, регулисања речних токова, формирања и увезивања мреже канала, интензивирања транспорта, „бекстваˮ из ботаничких и зоолошких вртова, узгајалишта, паркова и дворишта, нехотичног или намерног уношења и испуштања у природу, трговине, туризма и слично. Неке од инвазивних врста су посебно штетне за здравље човека(амброзија, свињски коров и др.). За подручје Србије није поуздано утврђен број инвазивних врста биљака и животиња. Процене су да их има око 350, при чему биљке чине скоро половину.
