Терeнска истраживања Националног парка „Ђердап“
По Плану и програму рада Завода за заштиту природе Србије за 2026. годину, тим стручних сарадника Завода је средином јуна реализовао теренска истраживања на подручју Националног парка „Ђердап“. Основни циљ истраживања био је сагледавање стања локалитета који се налазе у режиму заштите I и II степена, ради преиспитивања и новог дефинисања њихових граница, режима и мера заштите. Истраживања су такође била усмерена на утврђивање потребе за проширењем граница заштићених подручја, као и за ревизијом режима заштите на појединим строго заштићеним локалитетима, на којима је у међувремену дошло до промена. У том циљу, стручни тим је обишао локалитете у режиму заштите I степена: „Кањон Бољетинске реке са Гребеном“, „Лепенски вир“, „Велики и Мали Штрбац са Трајановом таблом“, „Клисура реке Брњице“ и „Градашница“. Од 2020. године Национални парк „Ђердап“ налази се на Листи UNESCO Глобалне мреже геопаркова. На подручју геопарка издвојено је укупно 96 објеката геолошког, природног и културног наслеђа, од којих 63 припадају категорији геолошких објеката. Ова чињеница представља значајан основ за разматрање проширења површина под режимима заштите I и II степена, нарочито у пределима у којима су идентификовани бројни објекти геонаслеђа, као и станишта ретких и угрожених врста. НП „Ђердап” се налази у североисточном делу Републике Србије, на самој међународној граници са Румунијом. Парк обухвата део подручја Ђердапске клисуре (Гвоздена врата- Iron Gate) у средњем току Дунава, које је подељено средином тока Дунава. Обухвата делове масива Северног Кучаја, Мироча и Штрбца ширине 2-10 km, који гравитирају Дунаву, као и саму реку (односно њен српски део). НП „Ђердап” данас обухвата површину од 63.786,48 ha. Простире се у Ђердапској клисури на десној обали Дунава, у дужини од 100 km између насеља Голубац и Кладово. Према класификацији националног законодавства сврстан у I категорију – заштићено подручје међународног, националног односно изузетног значаја. « Овај текст је информативног карактера и има за циљ подизање свести о значају заштите природе и одрживог управљања природним ресурсима. Садржај не представља званичан стручни став или обавезујуће смернице Завода за заштиту природе Србије, већ служи као општи преглед теме. За детаљније информације и званичне податке, препоручује се консултовање релевантних институција и стручних извора.
Међународни Дан Дунава – 29. јун
Међународни дан реке Дунав обележава се сваког 29. јуна и прославља се у свих четрнаест земаља потписница Међународне конвенције о заштити Дунава, како би се указало на еколошки, културолошки, економски и друштвени значај ове европске реке. Дунав је велико природно, културно-историјско и економско богатство Србије. То богатство чине природне лепоте и реткости, тековине различитих векова, традиција и култура. Пејзажи и природа дуж тока Дунава у Србији варирају, од низије, до брдовитих предела и дивљих кањона, стварајући највеличанственије призоре. Шуме, ливаде и речна обала Дунава станишта су многих ретких биљних и животињских врста. Обале Дунав представљају ризницу трагова прошлих миленијума и векова у културно-архитектонском смислу, као и у погледу очуваности биодиверзитета. Највреднији и најочуванији екосистеми подручја Дунава штите се кроз мрежу заштићених и еколошки значајних подручја. Од укупне дужине од 2857 km (што реку Дунав ставља на 33. место у свету и 2. у Европи), кроз Србију Дунав протиче у дужини од 587, 35 km. Због својих природних карактеристика и значаја уз ток Дунава у Србији заштићено је 18 подручја. « Овај текст је информативног карактера и има за циљ подизање свести о значају заштите природе и одрживог управљања природним ресурсима. Садржај не представља званичан стручни став или обавезујуће смернице Завода за заштиту природе Србије, већ служи као општи преглед теме. За детаљније информације и званичне податке, препоручује се консултовање релевантних институција и стручних извора.