Теренска истраживања у Националном парку „Копаоник”
Тим стручних сарадника Завода за заштиту природе Србије почетком јуна 2026. године спровео је теренска истраживања на простору Националног парка „Копаоник”, а за потребе новог дефинисања граница, режима и мера на локалитетима под режимом заштите И степена и активним мерама на тим подручјима, као и проширења граница на одређеним деловима и режимима заштите. Локалитети који су се овом приликом обилазили јесу Козје стене, Јанкове баре и Суво рудиште у режиму заштите И степена, Панчићев врх, Предеона целина Панчићев врх и Предеона целина Барска река, Самоковска и Гобељска река у режиму заштите ИИ степена, као и Рендара, Јадовник и Циганска река у режиму заштите ИИИ степена. Теренским истраживањима установљено је да постоји реална могућност проширења граница Националног парка „Копаоник” у складу са природним карактеристикама терена и просторима који тренутно гравитирају парку, али се налазе ван постојећих граница. Потенцијалне зоне за проширење укључују шумске комплексе и водна подручја са високим степеном очуваности. Такође је констатовано да постоји основ за повећање површина под режимима заштите И и ИИ степена, посебно у пределима у којима су идентификовани високи природни и предеони потенцијали, као и станишта ретких и угрожених врста. Национални парк „Копаоник” простире се на највишим и најочуванијим деловима планине Копаоник, која се уздиже у јужном делу Републике Србије. Први пут је заштићен 1981. године, а актуелна заштита датира из 2015. године.
Инцијатива за успостављање хранилишта за белоглаве супове у Сићевачкој клисури
Поводом иницијативе за успостављање хранилишта за белоглаве супове (Гyпс фулвус) у Сићевачкој клисури одржан је 15. јуна стручни састанак у Иниституту за биолошка итраживања „Синиша Станковић“ представника ИБИСС, Министарства заштите животне средине, Завода за заштиту природе Србије, Фондације за заштиту птица грабљивица из Београда и „Резервата Увац“ д.о.о. – управљача Специјалног резервата природе „Увац“ из Нове Вароши. Представници ИБИСС изложили су предлог Пројекта који садржи програм повратка белоглавог супа, заснован на искуству и примерима добре праксе очувања белоглавих супова у Специјалном резрвату природе „Увац”. Овом приликом, истакли су да је у евиденцији Зоолошког врта града Београда сачуван податак да је младунац белоглавог супа донет из Сићевачке клисуре 1958. године, што је потврда присуства врсте на том подручју. Такође, и да је за реализацију и учешће у Пројекту подршку и спремност исказала Управа Града Ниша. Реализација Пројекта планира се у неколико фаза: успостављање неопходне инфраструктуре (одређивање локације, волијера за птице), одређивање локације и успостављање хранилишта, уношење јединки белоглавог супа у волијеру различите старосне структуре пореклом са Увца и њихово праћење. Представници Завода за заштиту природе Србије указали су на неопходност припремних активности за реализацију Пројекта као што су: усклађивање пројектних активности са прописаним мерама и режимима заштите природе установљеним за простор Сићевачке клисуре и успостављања модела уклањања угинулих животиња и кланичног отпада, који ће бити доношени на хранилиште. Парк природе „Сићевачка клисура” је заштићено подручје друге категорије, којим управља ПД „Србијашуме”д.о.о. са успостављеним режимима заштите другог и трећег степена. Сићевачка клисура налази се на коридору миграције односно дисперзије белоглавог супа на исток и југоисток, чиме је као локација значајна за очување врсте. Поред тога, овим Пројектом, стварају се предуслови за привлачење и поновно насељавање црног стрвинара (Аегyпиус монацхус) и брадана (Гyпаетус барбатус), друге две ишчезле врсте гнездарице Србије, такође из групе лешинара.