Jавни увид и јавна расправа о нацрту уредбе о проглашењу и студији заштите ПИО „Планина Рудник“
Завод за заштиту природе Србије је извршио вредновање подручја планине Рудник, те је достављањем Студије заштите Министарству заштите животне средине покренут поступак заштите овог подручја дана 29.08.2023. године. Сходно утврђеним вредностима и предложеној категорији заштите, Министарство заштите животне средине припремило је Нацрт Уредбе, којом се подручје планине Рудник категорише као заштићено подручје I (прве) категорије, Предео изузетних одлика, са утврђеним режимима заштите I (првог), II (другог) и III (трећег) степена, укупне површине 10.017,74 хектара. Посебну вредност овог подручја представља локалитет „Велики Штурац“, издвојен као најочуванији део планине Рудник са остацима аутохтоних букових шума, заштићен још давне 1959. године као резерват природе, данас обухваћен режимом заштите I степена. ВРЕДНОСТИ ПРИРОДНОГ ДОБРА Планина Рудник је највиши планински предео централне Србије са највишим врхом, Цвијићев врх, од 1132 m н.в. Карактеришу је релативно добро очувана природна и полуприродна станишта као и богата хидрографска мрежа. То је пре свега шумско подручје са очуваним листопадним шумама које се и данас налазе у повољном стању. Очуваност примарних станишта обезбеђује присуство бројних ретких и угрожених врста које доприносе да се биодиверзитет ове планине издваја у односу на остале делове Шумадије. На подручју планине Рудник утврђено је присуство 698 биљних таксона, од којих нарочиту вредност представљају ендемичне биљне врсте које у ширем смислу припадају средњеевропско-планинској или јужноевропско-планинској ареал групи, а међу њима се издвајају балкански акантус (Acanthus balcani-cus) и планински јавор (Acer heldreichii subsp. visianii). Такође су значајне и строго заштићене врсте божиковина (Ilex aquifolium) и банатски божур (Paeonia officinalis subsp. banatica) врсте за које се прописују посебне мере заштите, очувања и унапређења њихових популација. Различити типови вегетације, од различитих храстових до букових шума, који се неравномерно смењују, условили су велико богатство фауне ужег и ширег подручја планине Рудник коју чине бројне врсте које су карактеристичне за шумскопланинска станишта умереног појаса Европе за надморске висине до 1.100 m. Фауну планине Рудник чине 45 врста сисара, 117 врста птица, 20 врста водоземаца и гмизаваца, 62 врсте инсеката и 10 врста риба. Велики број забележених врста је строго заштићен према националном законодавству, а значајан број представља и врсте од међународног значаја. Због свих својих вредности подручје планине Рудник препознато је као Подручје од значаја за Европску заједницу (pSCIs – Sites of Community Importance) „Рудник планина“, а представља и део Потенцијалног Подручја од посебне заштите (pSPA – Special Protection Areas) „Рудник-Гружа“. Поред богатог биодиверзитата, подручје Рудника има веома богату и бурну историју кроз коју је постојала изражена интеракција човека и природе, пре свега због постојања значајних лежишта минералних сировина која се и данас користе, што је један од основних покретача богате културне баштине на овом подручју. Укупна површина ПИО „Планина Рудник“ износи 10.017,74 ha. На подручју Предла изузетних одлика „Планина Рудник“ издвојене су посебне просторне целине са режимима заштите I, II и III степена, у складу са природним и створеним вредностима, антропогеним утицајима, потребним мерама за спровођење заштите и очувања, као и могућностима коришћења и развоја. Подручје под режимом заштите I степена заузима површину од 13,95 ha (0,14% укупно заштићене површине). Налази се на локалитету Велики Штурац и обухвата површину некадашњег резервата природе. Подручје под режимом заштите II степена заузима укупну површину од 205,76 ha (2,05% укупно заштићене површине) и налази се на три изоловане локације унутар природног добра, означене као: „Мали Штурац“, „Рамаћки висови“ и „Велики Штурац II“. Простор под режимом заштите III степена заузима укупну површину од 9798,03 ha (97,81% укупно заштићене површине) и обухвата територију Предела изузетних одлика „Планина Рудник“ која није под режимима заштите I и II степена. Категорија природног добра према класификацији националног законодавства планина Рудник категорише се као I (прва) категорија – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја и према класификацији Светске уније за заштиту природе (ИУЦН категорија) – Категорија V – Заштићени копнени/морски предео (Protected landscape/seascape) који обухвата она подручја где је дуготрајна интеракција човека и природе произвела јединствене еколошке, биолошке, културне и естетске вредности, и где је одржавање тог односа неопходно ради очувања ових вредности. Према утврђеним границама Предео изузетних одлика „Планина Рудник“ административно се налази на територијама града Крагујевца (К.О. Маслошево, К.О. Каменица, К.О. Котража, К.О. Љубићевац, К.О. Рамаћа, К.О. Страгари, и К.О. Угљаревац), као и на територији општина Горњи Милановац (К.О. Горња Црнућа, К.О. Прњавор, К.О. Мајдан, К.О. Рудник и К.О. Сврачковци) и Топола (К.О. Гуришевци, К.О. Горња Шаторња, К.О. Манојловци, К.О. Блазнава, К.О. Доња Шаторња и К.О. Јарменовци). Према подацима Републичког геодетског завода у државном власништву се налази 5.725,14 hа (57,16%) површине заштићеног подручја. У приватном власништву је 3.472,80 hа (34,66%), у јавној својини 151,60 hа (1,51%), у црквеном 652,90 hа (6,52%), док се у осталим облицима својине налази 15,30 hа (0,15%) површине. Однос површина са режимом I, II и III степена заштите у односу на укупну површину заштићеног природног добра приказан је у следећој табели: Режим заштите Површина у ha % учешће I степен 13,95 0,14 II степен 205,76 2,05 III степен 9798,03 97,81 Укупнo 10017,74 100,00 1. ЈАВНИ УВИД О НАЦРТУ УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈИ ЗАШТИТЕ ПРЕДЕЛА ИЗУЗЕТНИХ ОДЛИКА „ПЛАНИНА РУДНИК”, ОДРЖАЋЕ СЕ У ТРАЈАЊУ ОД 20 ДАНА, ОД 28. АВГУСТА ДО 16. СЕПТЕМБРА 2024. ГОДИНЕ. Нацрт уредбе о проглашењу Предела изузетних одлика „Планина Рудник” и Студија заштите са картографском документацијом (у даљем тексту: документи о заштити), коју је на основу овлашћења сходно чл. 102. и 103. Закона о заштити природе израдио Завод за заштиту природе Србије, Београд, биће изложени на јавни увид сваког радног дана од 1000 до 1300 часова у просторијама Министарства заштите животне средине, Београд, Омладинских бригада 1, соба 668 и Завода за заштиту природе Србије, Београд, Јапанска 35, као и на сајту Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије. Физичка и правна лица могу у току трајања јавног увида, закључно са 16. септембром 2024. године, доставити у писаној форми примедбе на документа о заштити Министарству заштите животне средине: – поштом или на писарницу, са назнаком ПИО „ПЛАНИНА РУДНИК” – Јавни увид о заштити,– електронским путем на e-mail адресу aleksandra.doslic@eko.gov.rs 2. ЈАВНА РАСПРАВА О ДОКУМЕНТИМА О ЗАШТИТИ одржаће се у следећим терминима: 11. септембра 2024. године • са почетком у 10.00 часова у Горњем Милановцу, у просторијама Општине Горњи Милановац, велика скупштинска сала, Таковска 2;• са почетком у
Jавни увид и јавна раsправа о нацрту уредбе о проглашењу и студији заштите ПП „Голија“
Прво заштићено природно добро на подручју планине Голије је део простора на месту званом „Изнад Љутих ливада“ чије је Решење донео Завода за заштиту и научно проучавање природних реткости НР Србије број 27/50, тачније 11. августа 1950. године. Након седам година, тачније 4. новембра 1957. године на подручју Голије стављена је под заштиту државе мешовита шума смрче, јеле и букве. За наведени простор, Завод за заштиту природе и научно проучавање природних реткости НР Србије донео је Решење о стављању под заштиту државе мешовите састојине смрче, јеле и букве на планини Голији број 610 од 4. новембра 1957. год. под називом Строги природни резерват „Јанков Камен“. Око 10 година касније, 1966. године, Републички завод за заштиту природе је предложио површину за стављање под заштиту државе језеро-тресава која представља редак примерак геоботаничког састава тресаве на површини од 2,0 ha, Решењем о стављању под заштиту државе Дајићског језера – тресаве на планини Голији, изнад села Глеђице број 05-10162/1 – СО Ивањица. Комплекс манастира Студеница, подигнут са десне стране реке Студенице на благо нагнутој тераси површине 269,34 ha, заштићен је 1988. године као Природни пристор око непокретног културног добра Манастир Студеница Одлуком о утврђивању граница непосредне околине и заштити природног простора Манастира Студеница (СО Краљево I Број 350-22/88 од 29. децембра 1988). У оквиру зидина споменика културе манастира Студенице, односно у његовом дворишту у порти, на самом улазу са десне стране поред капије налази се стабло зеленике или божиковине (Ilex aquifolium) које је стављено под заштиту државе као Споменик природе „Стабло зеленике – у порти Манастира Студенице“ Решењем општине Краљево 01-број 633/3. Након обављених теренских истраживања која су трајала од 1996. до 1999. године израђена је студија заштите Парк природе „Голија“ на основу које је Влада Републике Србије донела Уредбу о заштити парка природе Голија 05 број 353 – 6800/2001 – „Службени гласник РС“, бр. 45/2001. Влада Републике Србије којом се ово подручје „ставља се под заштиту ради очувања вредности и побољшања стања: шума, представљених пространим, квалитетним, разноврсним и у другом погледу значајним шумским екосистемима; обележја предела, садржаних у изванредној лепоти, разноврсности и динамици пејсажа; културних добара и њихове околине, међу којима су манастир Студеница, споменик културе светског значаја и манастир Градац, од изузетног националног значаја, као и други бројни објекти културно – историјских вредности; трајности и квалитета основних природних ресурса (воде, земљиште и биљни покривач), укључујући и простор као урбанистички ресурс; биолошке разноврсности засноване на великом броју врста биљака и животиња и њихових заједница и присуству ретких, ендемичних и реликтних врста; гео-наслеђа, представљеног необичним и атрактивним облицима рељефа и бројним водним објектима и појавама у виду извора, планинских водотока и тресавских језера“. Површина заштићеног подручја износила је 75.183,00 ha са установљеним режимом заштите I, II и III степена. Последња у низу, донета је о измени Уредбе о заштити Парка природе Голија број: 110-00-636/2009-01 од 23.06.2009 – „Службени гласник РС“, бр. бр. 47/2009 која се односи на измене забране експлоатације минералних сировина у режимима заштите II и III степена. Завод за заштиту природе Србије је извршио поновно вредновање подручја Голије, те је достављањем Студије заштите Министарству заштите животне средине покренут поступак заштите овог подручја дана 18.08.2020. године. Сходно утврђеним вредностима и предложеној категорији заштите, Министарство заштите животне средине припремило је Нацрт Уредбе, којом се подручје Голије категорише као заштићено подручје I (прве) категорије, са утврђеним режимима заштите I (првог), II (другог) и III (трећег) степена, те предлаже повећање површине под заштитом на 75.838,94 hа. Природно добро Голија је планинска регија која у својим границама обухвата планине Голију, Радочело и врло мали део простора планине Чемерног. Голија је и највиша планина југозападне Србије (1833 m н.в.). Пружа се у дужини од 32 km у облику положеног латиничног слова S. Предео природног добра избраздан је дубоким речним долинама, између којих су узвишења различитог облика и величине. Она су засечена серијом површи, тераса и подова, тако да простор даје утисак ступњевите пластике. Слив Моравице и Студенице са својим многобројним притокама су главни носиоци геоморфоошких процеса и облика рељефа. Мрежа притока ових река доводи до још већег броја браздања рељефа на дубоке долине и истакнуте гребене. Многе долине имају клисураст карактер. Орографија терена је најсложенија у планинској зони. Поред Јанковог камена (1833 m н.в.), већи висови су: Црни врх (1796 m н.в.), Радуловац (1785 m н.в.), Бојево брдо (1748 m н.в.), Одседелица (1731 m н.в.) и Пајина чесма (1725 m н.в.). С обзиром на рељефске, климатске, хидрографске и вегетацијске услове, различитост геолошког супстрата и утицај човека, на Голији су образована земљишта која својим морфолошким изгледом, физичким и хемијским особинама припадају различитим таксономским јединицама. На подручју Голије се налазе земљишта на силикатним супстратима и кречњацима. Под кречњацима се налазе знатне површине али може се сматрати да су силикатне стене главни супстрат за образовање земљишта на овом подручју. На Голији је присутно и неколико тресетишта или тресавских ливада. Планина Голија захваљујући свом геолошком саставу, великом количином падавина исталожених током године, поседује добру и густу речну мрежу. Због своје величине, најпространија планина Старовлашко-рашке висије, Голија је хидролошко чвориште од којег се разилазе неколико већих река, а то су Голијска Моравица и Студеница које отичу на север. Водене токове формирају многобројни извори, слабије или јаче издашности, углавном током целе године активни. Извори су заступљени по читавој планини и има их преко 100. Географски положај, разноврсност рељефа, надморска висина, вегетација и други фактори битно утичу на разноликост и одлике климе Парка природе „Голија“, а по појединим елементима климе издвојена су три климатска реона: долински са брдским, прелазни и планински. Захваљујући специфичној геолошкој грађи, педолошком покривачу, богатству воде, карактеристикама климе омогућен је опстанак разноврсног живог света. У флористичком саставу на Голији утврђено присуство 515 врста, а претпоставља се да има више од 800 врста. Национални и међународни значај има 240 врста. Строго заштићених је 34, а заштићених 95. Број врста из категорије заштићених, а које су на Уредби о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне је 46. Утврђено је присуство 29 врста из фамилије орхидеја, а орхидеја – Epipactis leptochila subsp. neglecta и мајски качун Dactylorhiza fuchsii пронађени на Голији су нови таксони за флору Србије. Посебне одлике флоре Голије су планински јавор
Јавни увид и јавна расправа о нацрту уредбе о проглашењу и студији заштите ПИО „Рајац“
Подручје Рајца је први пут заштићено као Предео нарочите природне лепоте, када је Савет за просвету и културу Народног одбора општине Љиг, на основу стручног мишљења Републичког завода за заштиту природе 1963. године, донео Решење о стављању под заштиту државе дела Рајца, као предела нарочите природне лепоте, на површини од 1200 ha. Завод за заштиту природе Србије је извршио поновно вредновање подручја Рајца, те је достављањем Студије заштите Министарству заштите животне средине покренут поступак заштите овог подручја дана 12.07.2019. године. Сходно утврђеним вредностима и предложеној категорији заштите, Министарство заштите животне средине припремило је Нацрт Уредбе, којом се подручје Рајца категорише као заштићено подручје II (друге) категорије, са утврђеним режимима заштите I (првог), II (другог) и III (трећег) степена, те предлаже повећање површине под заштитом на 1.737,15 hа. Предео Рајца по својим морфоамбијенталним одликама представља најатрактивнији предео Ваљевских планина. Припада српско-балканском макрорегиону, који одликује хетерогени предеони образац. Ову планинску висораван одликују карактеристични геоморфолошки феномени карста. Поседује све одлике шумовитих ниских планина шумадијске греде са разбијеним типом насеља. Захваљујући врло динамичној морфологији, великим шумским комплексима лишћарских шума, мозаичном распореду букових и храстових шума, ливада и пашњака прожетим ивицама и међама, присуству разноврсне флоре и фауне, цело ово подручје има веома атрактивне пејзажне карактеристике, не само лети, него током свих годишњих доба. Снажан печат природним вредностима Рајца даје историјски и традиционални моменат. Предео Рајца представља засебну геолошку и геоморфолошку целину у односу на подручје планине Сувобор. Северне и јужне стране Рајца карактеришу стрми одсеци, у чијим подножјима се налазе крашка изворишта, потоци и речице. Плато Рајца је широк гребен, заталасане површине, који због своје кречњачке подлоге обилује типичним крашким облицима (вртачама, мањим увалама и скрашћеним долинама, пећинама, јамама и др.). Од укупно 12 истражених спелеолошких објеката који се налазе на подручју Рајца (5 јама и 7 пећина), најзначајније су „Велика пећина у Брезацима“ и „Степановића пећина“. Рајац карактеришу два значајна Објекта хидролошког наслеђа Србије, а то су: снажно крашко врело Љига и извориште Дичина. Поред њих, издвајају се потенцијални објекти хидролошког наслеђа, а то су: водопад Црквине на потоку Слап, као један од најлепших и најзначајнијих хидролошко-геоморфолошких феномена подручја Рајца и Понорница Степановића пећине, као један од најзначајнијих локалитета геонаслеђа подручја Рајца због своје реткости, изражених хидрографских и геоморфолошких одлика и амбијенталних вредности. Предео Рајца припада зони умерено континенталне климе. Благотворан утицај климе Рајца са израженим ефектом ваздушне бање погодује развоју здравственог туризма, посебно у сврху опоравилишта, одмора, рекреације и релаксације, припремама спортиста и развоју рекреативног туризма нарочито у летњем периоду и почетком јесени. Вегетацију Рајца чине површине обрасле шумама и ливадама, са уметнутим обрадивим површинама и испреплетаном мрежом живица, међа и појединачних или груписаних стабала. У пределу Рајца развили су се различити типови шумске вегетације. У нижим деловима, јављају се ксеротермне климатогене заједнице храстова, пре свега сладуна и цера. На већим надморским висинама, смењују се мезофилније варијанте храстових шума (цер, китњак и граб, китњак). Северне стране експозиције, као и простори са увалама, карактерише станиште мезофилне букве. У вегетацијском смислу, значајно је пристуство кострике у густом склопу, на површинама од неколико хектара, које се налазе испод чисте састојине шуме црног граба, што представља праву реткост за читаво подручје Србије. Такође, ретка је и појава заједнице црног граба са костриком која је овде присутна. Исто тако, значајна је састојина букве и црног граба, острвског типа, која се налази искључиво на кречњацима већих нагиба и која се сматра реликтном. Шуме, које се јављају у виду заштитног појаса око ливада, распоређене су на ободу предела, тако да цео простор изгледа и функционише као јединствена целина. Ливаде и пашњаци Рајца представљају изузетан ресурс овог предела. Заштититом ливадских заједница и станишта са аспекта очувања биодиверзитета, враћањем и јачањем постојећих и увођењем нових облика традиционалних начина коришћења и активирањем агроеколошких програма, те препознавањем ових ливадских екосистема као пољопривредних подручја високе природне вредности, предео Рајца ће добити атрибуте који га номинују за будуће NATURA 2000 подручје. Флора и фауна предела Рајца је разноврсна и представљена ретким и угроженим биљним и животињским врстама, од којих су многе заштићене. Забележена су укупно 243 биљна таксонa, од којих 75 има и национални и међународни значај, и то: Са аспекта разноврсности и бројности различитих врста флоре, најзначајнији локалитет је „Велика провалија“ који се налази у режиму заштите I степена. У њему је забележено 30 врста дрвећа (2/3 од укупног броја за цело подручје Рајца), a посебна вредност локалитета се огледа у присуству врсте црног граба (Ostrya carpinifolia) са костриком у густом склопу, што је права реткост за подручје Србије. Од реликтних врста истичу се групације папрати, златна папрат (Asplenium ceterach), јелењи језик (Asplenium scolopendrium) и бујад (Pteridium aquilinum). На локалитету „Велика провалија“ као потенцијалном NATURA 2000 подручју, заступљене су врсте и станишта које га опредељују за ту номинацију, а то су: a. врста плаштак (Anacamptis pyramidalis) b. реликтни тип станишта A2.92 Шуме црног граба (Ostrya carpinifolia) !41.8 Frag(B)) c. слезница (Asplenium adulterinum), која се наводи на Додатку II Директиве о стаништима d. 14 врста птица које се налазе на Додатку I Директиве о птицама Вегетацијску слику предела Рајца чини 6 типова шума: Шума сладуна и цера (Quercetum frainetto – cerris subass. typicum), Шума сладуна и цера са костриком (Quercetum frainetto cerris subass. aculeatetosum), Шума сладуна и цера са црним грабом (Ostryo – Quercetum farnetto – cerris), Шума китњака и цера (Quercetum petraeae–cerris), Шума брдске букве (Fagetum moesiacae submontanum), Шума букве и црног граба (Ostryo – Fagetum moesiacae). Од укупно 38 врста које су наведене у списку TBFRA, 12 врста је заступљено на подручју Рајца. Од тог броја, само једна је реликтна врста црни граб (Ostrya carpinifolia Scop.), док су остале категорисане врсте као ретке и угрожене врсте: брекиња (Sorbus torminalis), јаребика (Sorbus aucuparia), бели јасен (Fraxinus excelsior), јасика (Populus tremula), дивља крушка (Pyrus pyraster), дивља јабука (Malus silvestris), дивља трешња (Prunus avium), брдски брест (Ulmus montana), пољски брест (Ulmus minor), јавор млеч (Acer platanoides) и бреза (Betula pendula). Брдске шуме букве су највреднији тип шуме на заштићеном подручју, посебно на локалитету „Кршеви“ и „Црквена коса“, изнад врела Ба, где са црним грабом ствара реликтну заједницу. На подручју Рајца пронађене су 3 врсте инсеката из реда тврдокрилаца (Coleoptera), које су први пут забележене у подацима о фауни Републике Србије. То су Omalium rivulare, Atheta contristata и Aleochara (Xenochara) funebris. Оне су пронађене на локалитетима „Велика Бездан“, „Велика пећина у Брезацима“ и „Степановића пећина“. Поред наведених врста, најзначајнији налаз за