VIII Godišnji skup „Partnerstvom ka zaštiti prirode“
U prostorijama sedišta Zavoda za zaštitu prirode Srbije u Beogradu, 16. decembra 2025. godine, održan je VIII godišnji skup organizacija i institucija za zaštitu prirode “Partnerstvom ka zaštiti prirode”. Tema ovogodišnjeg skupa koji je okupio predstavnike Ministarstva zaštite životne sredine, upravljača zaštićenih područja, i Zavoda za zaštitu prirode bila je „Rezultati stručnog nadzora u zaštićenim područjima“. Skup je otvorila Sara Pavkov, ministarka zaštite životne sredine, koja je pozdravila sve prisutne i istakla značaj međusobne saradnje u oblasti zaštite prirode. U okviru uvodne reči, Aleksandra Došlić, v.d. direktorka Zavoda za zaštitu prirode Srbije, predstavila je glavne aktivnosti i ostvarene rezultate u oblasti zaštite prirode koje su sprovedene tokom godine i najavila aktivnosti za narednu godinu. Rezultate stručnog nadzora u zaštićenim područjima predstavila je Biljana Krsteski, načelnica Odeljenja za prirodna dobra Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Ona je, između ostalog, ukazala i na konkretne izazove u zaštićenim područjima sa kojima se suočavaju svi koji rade na zaštiti prirode. Kao primer dobre prakse u saradnji institucija za zaštitu prirode predstavljen je plan obuke u suzbijanju invazivnih vrsta za čuvare prirode. O tome je govorila Aleksandra Zatezalo, stručna saradnica Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Drugi primer dobre prakse sa terena odnosio se na rad hranilišta u PIO „Jadovnik – Ozren“. O iskustvima sa terena, značaju saradnje civilnog sektora i institucija, govorio je Vjekoslav Joksimović iz Udruženja „Jadovnik – oaza netaknute prirode“. Godišnji skup „Partnerstvom ka zaštiti prirode” bio je prilika da se sumiraju realizovane aktivnosti u zaštiti prirode tokom godine i razmotre i odrede dalji pravci i smernice rada u zajedničkoj misiji očuvanja i unapređenja prirodne baštine.
Prebreza – paleontološki lokalitet
U „Službenom glasniku RS” br. 112/2025 objavljena je Uredba o proglašenju spomenika prirode „Prebreza – paleontološki lokalitet”, kojom je ovo područje stavljeno pod zaštitu kao prirodno dobro od izuzetnog značaja (I kategorija) u režimu zaštite II stepena. Prirodno dobro se nalazi u Južnoj Srbiji, u podnožju južnih obronaka planine Jastrebac, na teritoriji opštine Blace. Spomenik prirode „Prebreza – paleontološki lokalitet” stavlja se pod zaštitu da bi se u interesu nauke, obrazovanja i kulture očuvalo nalazište fosilnih ostataka kičmenjaka, odnosu kostiju sisara iz epohe geološke istorije označene kao srednji miocen (starosti 16-10 miliona godina), koje predstavlja jedinstveno, bogato i jedno od najvrednijih nalazišta miocenske sisarske faune u ovim oblastima Evrope, koje ujedno i objašnjava tok migracija sisara u doba miocena preko Balkanskog poluostrva i Srbije iz Evrope, Azije i Afrike. U međunarodnoj stručnoj literaturi ovaj lokalitet je označen kao najznačajnije paleontološko nalazište ove starosti (14-15 miliona godina) na Balkanskom poluostrvu usled specifičnosti, raznolikosti, očuvanosti i stepena proučenosti, koje čini 12 do sada istraženih vrsta krupnih sisara među kojima je nekoliko vrsta otkriveno na ovom mestu po prvi put u Evropi, a dve fosilne vrste miocenska hijena i miocenska preteča gazele su nove za nauku. Spomenik prirode „Prebreza – paleontološki lokalitet” poverava se na upravljanje Javnom komunalnom preuzeću „Blace”.
Edukativna staza u Spomeniku prirode „Lalinačka slatina“
U zaštićenom prirodnom dobru u Spomeniku prirode „Lalinačka slatina“, uz finansijsku podršku grada Niša, formirana je edukativna staza duž koje se nalaze informativne table. Kretanjem po obrazovnoj stazi može se sanzati o karakterističnim priordnim procesima na Slatini, zaštićenim biljnim i životinjski vrstama ali i posmatrati ptice koje se gnezde u tršćacima pored staze. Staze je formirana i izgrađena u decembarskim hladnim danima, uz pomoć stručnih saradnika Zavoda za zaštiitu priode, upravljaču zaštićenim područjem. Usled loših vremeski prilika bilo je dana kada je skoro bilo nemoguće prići zaštićenom dobru (kiše i raskvašenih puteva), i dopremiti potrebnu opremu i alat. Tada je priskočila u pomoć ekipa Zavoda za zaštitu prirode Srbije, i omogućila da se poteškoće prevaziđu i projekat postavnjanja edukativne staze završi u roku. Edukativna staza u SP „Lalinačka staza“ je zajedničkim radom Zavoda za zaštitu prirode Srbije i upravljača Direkcije za izgradnju grada Niša završena, otovrivši nove ideje za dalju rad u prezentovanju i interpretaciji ovog jedinstvenog prirodnog dobra na jugu Srbije.
STUDIJSKA POSETA ŠPANIJI
U okviru projekta „Uvođenje upravljanja otpadom od građenja i rušenja u četiri regiona za upravljanje otpadom u Republici Srbiji”, organizovana je studijska poseta Španiji od od 24. do 28. novembra 2025. Godine na kojoj je učestvovao saradnik Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Cilj posete bio je da se omogući razmenu znanja i dobrih praksi između ključnih zainteresovanih strana u Srbiji i ekvivalentnih institucija u Španiji. Projekat ima za cilj da doprinese uspostavljanju sistema za upravljanje otpadom od građenja i rušenja u Republici Srbiji, a u skladu sa nacionalnim propisima, kao i zahtevima Direktiva Evropske unije. Tehnička podrška projekta obuhvata četiri regiona za upravljanje otpadom, odnosno regionalne centre za upravljanje otpadom Subotica, Užice (Duboko), Srem-Mačva i Pančevo, za koje su pripremljene studije sa predloženim rešenjima za upravljanje ovom vrstom otpada, a u narednom periodu će biti pripremljene i tehničke specifikacije i/ili idejna rešenja za infrastrukturu, kao i konkursna dokumentacija za javnu nabavku opreme i pratećih radova i usluga. Tokom posete upriličena je poseta sedištu EPTISA i prezentacija celokupne organizacije upravljanja otpadom od građenja i relevantim propisima, sastanak sa relevantnim državnim organom. Organizovana je i poseta deponiji u Gvadalahari u blizini Madrida i postrojenju za reciklažu građevinskog otpada u blizini Barselone. Studijska poseta omogućila je da se steknu nova iskustva o upravljanju otpadom od građenja i rušenja u Španiji, što će doprineti unapređenju sistema upravljanju ovom vrstom otpada u Srbiji.
Međunarodni dan planina
Planine nisu samo impresivni pejzaži, već predstavljaju složene životne sisteme. Međunarodni dan planina, koji se obeležava 11. decembra, ima za cilj da skrene pažnju na njihov značaj za život na Zemlji. One obezbeđuju svežu vodu, energiju, hranu i staništa za veliki broj ljudi, a istovremeno predstavljaju dom za raznovrsne ekosisteme i brojne ugrožene vrste, čineći ih važnim centrima biodiverziteta. Planinske regije spadaju među najosetljivijim na klimatske promene – lednici se tope, temperature rastu, a ekosistemi se menjaju. Ove promene utiču ne samo na stanovnike planina, već i na velik broj ljudi u nizijskim regionima koji zavise od vode i resursa koje planine obezbeđuju. Svrha obeležavanja Međunarodnog dana planina jeste i podizanje svesti o ovim promenama i isticanje potrebe za njihovim očuvanjem. U Srbiji, planinski regioni obuhvaćeni Dinarskim, Karpatskim i Rodopskim planinskim sistemima, sa glavnim grupacijama poput Prokletija, Šarskih planina, Kopaonika, Starovlaško-raških i planina istočne Srbije, imaju ključnu ulogu u obezbeđivanju prirodnih resursa za nizijske oblasti. Vodni potencijal ovih planina koristi se za snabdevanje vodom poljoprivrede, industrije i domaćinstava u ravničarskim delovima zemlje. Klimatske promene već se ogledaju u kraćim snežnim sezonima, nepredvidivim padavinama i povećanoj učestalosti suša, što dodatno ugrožava stabilnost vodnih resursa i zahteva pažljivo upravljanje ovim osetljivim prirodnim potencijalom. Obeležavanje Međunarodnog dana planina ima i strateški cilj – ukazati na izazove održivog razvoja, ohrabriti očuvanje prirode i kulture, kao i podstaći konkretne mere za zaštitu ovih ključnih ekosistema širom sveta. Svet planina – Uzdižući se iznad zemlje Planine predstavljaju oblike makroreljefa koji nastaju i neprekidno se menjaju pod dejstvom unutrašnjih i spoljašnjih sila. Predstavljaju prirodna uzvišenje na površini Zemlje nadmorske visine veće od 500 m. Ove impozantne formacije dominiraju pejzažem svojim strmim stranama, oštrim ili zaobljenim grebenima i najvišim tačkama – vrhovima. Planine su sazdane prvenstveno od stena i minerala, koji čine Zemljinu koru. Sastav određene planine zavisi od njenog tipa i načina na koji je nastala (npr. vulkanske planine su bogate magmatskim stenama, dok su venačne planine često sastavljene od sedimentnih i metamorfnih stena). Pored stena i minerala, planine često imaju pokrivače od zemljišta, vegetacije, leda ili snega, u zavisnosti od klime i nadmorske visine. Poznavanje planina je značajno iz niza ekoloških, ekonomskih, kulturnih i naučnih razloga, koji se tiču našeg opstanka, bezbednosti, i sposobnosti da živimo održivo i napredujemo. Da li ste znali? Morsko dno u oblacima Planine nastaju pod uticajem tektonskih sila Planine su direktan rezultat kretanja Zemljinih tektonskih ploča. Ovi procesi odvijaju se tokom miliona godina. Iako je proces spor, rezultat je spektakularan – formiranje planina oblikuje pejzaž i značajno utiče na geografski izgled kontinenta. Njihovo poznavanje pomaže naučnicima da razumeju mehanizme zemljotresa i vulkanskih aktivnosti. Neke planine su u stvari vulkani Planine i vulkan nisu ista pojava. Vulkanske planine nastaju nagomilavanjem, oblikovanjem i hlađenjem velikih količina lave, pepela i drugog vulkanskog materijala koji izbijaju na površinu Zemlje kroz otvore u kori, dok su vulkani specifične formacije – otvori na Zemljinoj kori kroz koje izbijaju istopljena stena (magma), pepeo i gasovi. Vulkan može, ali ne mora, postati planina. Mnogi vulkani tokom vremena izgradnjom naslaga lave i pepela stvaraju konusni oblik i rastu dovoljno visoko da se klasifikuju kao planine (npr. Fudži u Japanu, Kilimandžaro u Africi). Postoje i vulkani koji nisu dovoljno visoki ili su drugačijeg oblika (npr. pukotinske erupcije ili štitasti vulkani niskog profila) i ne nazivaju se planinama. Dakle, može se reći da je svaki vulkan koji je dovoljno velik i visok vrsta planine, ali nisu sve planine vulkani. Planine u pokretu Planine nisu statične. Tektonske sile postepeno ih podižu, dok erozija polako smanjuje njihovu visinu. Istovremeno, vetar, voda i led oblikuju vrhove, dok zemljotresi i odroni mogu iznenada promeniti oblik planine. Čitavi planinski lanci se kontinuirano pomeraju tokom vremena. Iako spor, proces je kontinuiran i neprekidno utiče na oblik planina. Oblik i visina planina se neprekidno menjaju, što naglašava dinamičnu prirodu planinskih sistema i složenu interakciju tektonskih, erozivnih i klimatskih sila. Većina slatke vode na svetu potiče iz planina Planine imaju ključnu ulogu u hidrološkom ciklusu, odnosno kruženju vode u prirodi. Sneg i glečeri deluju kao prirodni rezervoari vode, koja se postepeno oslobađa u obliku otopljene vode tokom toplih sezona. U mnogim regionima, planinske vode obezbeđuju stabilno snabdevanje reka i zemljišta, a njihov nedostatak bi povećao rizik od sezonskih suša. Klimatske promene ugrožavaju ovu ravnotežu, jer se glečeri na globalnom nivou sve brže povlače. Sa povlačenjem glečera, snabdevanje slatkom vodom u određenim regionima može značajno opasti, što ima ozbiljne posledice za veliki broj ljudi koji zavise od planinskih voda. Planine su modifikatori vremenskih prilika i klime Planine predstavljaju fizičku prepreku za horizontalno kretanje vazdušnih struja. Vazdušne mase ne mogu lako da pređu visoke planinske vence, pa ih one primoravaju da promene smer kretanja. Veliki planinski lanci utiču na vremenske uslove daleko izvan svojih granica. Na primer, Himalaji blokiraju hladne vazdušne mase iz Centralne Azije i time doprinose formiranju monsunske klime u Indiji. Andi utiču na atmosferske struje i obrazovanje olujnih sistema u Južnoj Americi. Planine deluju kao prirodne barijere za vetar i oblake, stvarajući jedinstvene lokalne mikroklime. Orografski, kada vlažan vazduh dospe na nagib planine, on se uzdiže, hladi i kondenzuje, što izaziva padavine u obliku kiše ili snega. Na suprotnoj strani planine vazduh se spušta, zagreva i suši usled adijabatskog procesa, stvarajući uslove za značajno manje padavina. Kao rezultat toga, jedna strana planine je vlažnija i bogatija vegetacijom, dok je suprotna strana suvlja i ima manje biljnog pokrivača. Ova pojava, poznata kao orografski efekat ili efekat senke padavina, ilustruje kako planine oblikuju lokalnu klimu i ekosisteme. Takođe, one reflektuju deo sunčeve radijacije, što pomaže u regulaciji temperatura u regionu. Bez planina, globalni klimatski sistem bi se značajno promenio. Povlačenje glečera ili lednika Planinske oblasti spadaju među najosetljivije na klimatske promene. Jedan od najvidljivijih pokazatelja te osetljivosti je široko zabeleženo povlačenje glečera u poslednjim decenijama. Glavni pokazatelji klimatskih promena u planinama su glečeri, čija veličina varira u skladu sa zagrevanjem ili hlađenjem klime. Formiranje glečera zahteva hladnu i vlažnu klimu, u kojoj tokom godine pada više snega nego što stigne da se otopi. Čim temperatura poraste i količina padavina se smanji, glečer prestaje da raste i počinje da