IUCN Svetski kongres o zaštiti prirode
Krajem 2025. godine u Abu Dabiju (UAE) održan je Svetski kongres o zaštiti prirode, u organizaciji Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN). Kongres se održava svakih četiri godine i predstavlja ključnu platformu koja okuplja stručnjake za zaštitu prirode, lidere i donosioce odluka iz celog sveta, radi utvrđivanja prioriteta u oblasti zaštite i pokretanja aktivnosti usmerenih na budući razvoj zaštite prirode i održivog razvoja. Kongresu je prisustvovalo više od 10.000 učesnika iz 189 zemalja, među kojima su bili predstavnici vlada, nevladinih organizacija, autohtonih zajednica, mladih, akademske zajednice i civilnog društva. Među učesnicima bio je i predstavnik Zavoda za zaštitu prirode Srbije, organizacije koja je dugogodišnji član IUCN-a. Na više od hiljadu pratećih događaja – foruma, izložbi i sednica Skupštine članica, koja predstavlja najviši organ odlučivanja Unije, učesnici su bili ujedinjeni u zajedničkoj akciji i viziji usmerenoj na postavljanje agende za zaštitu prirode i održivi razvoj u decenijama koje dolaze. Na Skupštini članica IUCN-a usvojeno je 148 predloga (motions) koji pokreću konkretne mere za rešavanje globalnih izazova i definisanje buduće politike i agende zaštite prirode. Takođe, usvojena je dvadesetogodišnja strateška vizija i IUCN Program za period 2026–2029. Među ključnim naučnim objavama našla se najnovija ažurirana IUCN Crvena lista ugroženih vrsta, četvrti izveštaj „WorldHeritageOutlook“, koji ukazuje da klimatske promene ugrožavaju 43% prirodnih dobara svetske baštine, kao i predlog broj 125 – Prepoznavanje ključnih područja geonasleđa, čime je geonasleđe uključeno kao sastavni deo opšte politike IUCN-a. Njeno visočanstvo Razan Halifa Al Mubarak služiće drugi mandat kao predsednica Unije, zajedno sa novoizabranim članovima Komisija i Saveta IUCN-a koji će usmeravati i voditi rad Unije u narednoj deceniji. Na zatvaranju Kongresa naglasila je: „… napustimo Abu Dabi s uverenjem da je ono što nas spaja nesrazmerno veće od onoga što nas razdvaja – u našem zajedničkom verovanju u snagu i izdržljivost života na planeti.“
Novo sklonište za hibernacijsku koloniju slepih miševa u Radenkovcu
Stručni saradnici Zavoda za zaštitu prirode Srbije, po pozivu Sokobanjskog ekološkog društva, izašli su na teren radi odabira najpogodnije lokacije za postavljanje kućice sa hibernacijskom kolonijom slepih miševa vrste srednji noćnik (Nyctalus noctula), koja je strogo zaštićena divlja vrsta. Kolonija je uočena tokom sanitarnog orezivanja stabala u gradskom parku u Sokobanji, kada je uklonjena šuplja grana koja je slepim miševima služila kao prirodno sklonište za hibernaciju. Po pozivu JP „Zelenilo”, volonteri Sokobanjskog ekološkog društva privremeno su zbrinuli slabo pokretne jedinke. U saradnji sa stručnjakom za slepe miševe, dr Milanom Paunovićem, izvršeno je prstenovanje, merenje i pregled 11 jedinki srednjeg noćnika. Tom prilikom je utvrđeno da su u dobrom opštem stanju i spremne za povratak u prirodu. Pošto se radi o jedinkama u hibernaciji, bilo je neophodno privremeno ih smestiti u frižider i obezbediti im adekvatno, izolovano sklonište. Za tu svrhu iskorišćena je originalna šuplja grana koja je zatvorena sa obe strane, sa centralnim otvorom dovoljnim za prolazak slepih miševa, privremeno zatvorenim radi sprečavanja prevremenog izlaska. Uz konsultacije sa stručnim saradnicima Zavoda, kao najpovoljnija lokacija za reintrodukciju određena je hrastova šuma u Radenkovcu. Detaljnim obilaskom terena i u saradnji sa dr Jelenom Burazerović, odabrano je staro šuplje stablo hrasta koje svojom strukturom pruža prirodnu izolaciju i zaštitu tokom zimskog perioda. Nakon pripreme, kućica sa jedinkama je pažljivo postavljena u unutrašnjost odabranog stabla i osigurana žicom radi stabilnosti. Na mestu manje šupljine kroz koju je kućica ubačena postavljena je kamera, koja će omogućiti praćenje aktivnosti i ponašanja slepih miševa tokom hibernacije. Ovom intervencijom omogućeno je da kolonija strogo zaštićene vrste nastavi hibernaciju u prirodnom i bezbednom okruženju, uz minimalno narušavanje uobičajenih životnih navika.
Dodela nagrada učesnicima prve faze nacionalne ekološke kampanje “Priroda nema alternativu. Zato deluj i ti! ”
Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov je, zajedno sa predsednikom Vlade Republike Srbije prof. dr Đurom Macutom, v.d. direktorom Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Aleksandrom Došlić i mladima širom Srbije, svečano obeležila uspešno završenu prvu fazu nacionalne ekološke kampanje za mlade “Priroda nema alternativu. Zato deluj i ti!”. Premijer prof. dr Đuro Macut istakao je da je ova kampanja odličan model koji treba da bude inspiracija za pokretanje novih sličnih akcija Ministarka Pavkov je, zajedno sa premijerom dodelila zahvalnice timovima mladih koji su učestvovali u ekološkim akcijama u deset lokalnih samouprava u prvoj fazi kampanje. Ona je istakla da je ponosna na sve što je urađeno u zajedničkom radu sa mladima: “Namera nam je bila da ih motivišemo na konkretne akcije — od čišćenja i pošumljavanja do edukativnih aktivnosti. Mladi su pokazali entuzijazam i posvećenost i dokazali koliko vredi kada se energija usmeri na nešto što gradi zajednicu i zemlju”. Pavkov je podsetila da je samo u prvoj fazi kampanje, od septembra 2025. do danas, učestvovalo više od 2.000 mladih u 10 lokalnih samouprava, i poručila da „priroda ima samo nas i da ne smemo da stojimo po strani“. Ona se zahvalila svim partnerima, posebno Programu UN za razvoj (UNDP), predstavnicima lokalnih samouprava, kolegama ministrima, kao i stručnim institucijama, među kojima i Zavodu koji je, kako je istakla, imao važnu ulogu u stručnom praćenju aktivnosti — što je potvrdila i v.d. direktorka Aleksandra Došlić svojim prisustvom na događaju.
Susret istraživača i zaštitara prirode na Kopaoniku
Saradnici Zavoda za zaštitu prirode Srbije prisutvovali su stručnom skupu istraživača i zaštitara prirode na Kopaoniku koji je održan 1. decembra 2025. godine, u organizaciji JP „Nacionalni park Kopaonik”. Skup je okupio brojna naučna i stručna lica angažovana na istraživanjima i praćenju stanja biodiverziteta Nacionalnog parka Kopaonik. Na skupu su prezentovani rezultati brojnih istraživanja i monitoringa sprovedenih na teritoriji Nacionalnog parka u proteklim godinama. Tom prilikom predstavaljeni su radovi iz oblasti: praćenja stanja flore i faune, proučavanja relektnih i endemičnih biljnih vrsta, analiza ekosistema visokoplaninskih predela, savremenih metoda terenskog rada, uticaja zaštitnih mera na očuvanje prirodnih vrednosti i monitoringa. Prezentovani rezultati biće od velikog značaja za planiranje narednih aktivnosti zaštite i očuvanja biodiverziteta. Istraživanja su pokazala značaj i napredak u razumevanju ekoloških procesa na Kopaoniku i potvrdili važnost kontinuiranog naučnog praćenja, kao i važnost ovakvih skupovi koji su ključni za jačanje saradnje između Nacionalnog parka Kopaonik i naučne zajednice, a samim tim i za unapređenje zaštite prirodnih resursa. Ovakvi stručni skupovi, bazirani na naučnim i istraživačkim praćenju prirode predstaljaju način formiranja određenih stavova i zaključaka koji će doprineti budućoj saradnji i nastavku postojećih istraživačkih projekata i otvaranju novih tematskih oblasti.