Специјални резерват природе „Ртањ“
Ртањ је издвојена планинска целина изузетних геолошких, геоморфолошких, биолошких, историјских и естетских вредности. Посебну вредност представља специфичан крашки рељеф стрмих падина, са дубоким јамама и доминантним купастим врхом Шиљак, од којег се под различитим угловима спуштају планинске падине. Нарочито су интересантни крашки облици рељефа са бројним дубоким јамама и различитим облицима есхумираног субкутаног краса. Језгро планине изграђено је од творевина девонске старости, измењених магматском активношћу. Преко њих у воденој – морској средини стварани су карбонатни седименти мезозоика који данас највећим делом изграђују планину. Почетком најмлађе геолошке ере, кенозоика, Ртањ се издигао и прешао трајно у копнену фазу. Тада започињу процеси распадања стена и ерозије којима се обликује Ртањ, а чији продукти су се у току неогена таложили у слатководним басенима (моравском и сокобањском) који су окруживали планину. Падине окренуте северу су углавном обрасле шумама. Својом лепотом и старошћу се издваја мешовита заједница јеле (Abies alba) и букве (Fagus moesiaca), која допире до самог Шиљка. Падине окренуте југу су обрасле заједницама камењара, пашњака и жбуња. Ове су заједнице флористички веома богате и разноврсне. Значајна је појава реликтног степског бадемића (Prunus tenella), и више врста орхидеја. Симбол Ртња су познати ртањски чај (Satureia kitaibelii) који се традиционално на овој планини сакупља, а ртањска метвица (Nepeta rtawensis) је стриктни локални ендемит Ртња који је због изузетно ограниченог распрострањења заштићен законом. Од животињских врста је нарочито интересантан кратконоги гуштер (Ablepharus kitaibelii), који има статус строго заштићене врсте у Србији. Многобројни истражени археолошки и сакрални објекти, објекти народног градитељства, стари рударски копови, објекти споменичког карактера, као и други вредни објекти, репрезенти су стваралаштва свога доба. Поред несумњивог историјског значаја, имају посебне архитектонске вредности. Ради се о јединственој архитектури којом је обликован овај предео, без претераног нарушавања природног склада. НАЦИОНАЛНА КАТЕГОРИЈА Ι категорија заштите – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја. ПОВРШИНА 4.997,17 hа. РЕЖИМИ ЗАШТИТЕ I, II и III степен заштите. Режим заштите I степена – строга заштита (303,76 hа, односно 6,08 % подручја), успоставља се на делу подручја са изворним, неизмењеним или мало измењеним екосистемима великог научног и практичног значаја. Режимом I степена заштите обухваћен је шири простор раније заштићеног природног добра Резервата „Ртањ“. Режим заштите II степена – активна заштита (1.780,34 ha, односно 35,62% подручја) спроводи се на делу заштићеног подручја са делимично измењеним екосистемима великог научног и практичног значаја и посебно вредним пределима и објектима геонаслеђа. У режиму заштите II степена су целине: Кусак-Ледничка страна и Гола планина-Костадиновица. Режим заштите III степена – проактивна заштита (2.913,06 ha, односно 58,30% подручја) спроводи се на делу заштићеног подручја који није под режимима заштите I и II степена. ОПШТИНА/Е Планина Ртањ налази се у источној Србији, у југозападном делу Карпато-балканског планинског система, у општинама Бољевац и Сокобања. ПРЕТХОДНА ЗАШТИТА Резерват „Ртањ“ је стављен под заштиту Решењем број 01 – 468 од 16.9.1959. године Завода за заштиту природе и научно проучавање природних реткости НР Србије. АКТ О ЗАШТИТИ Уредба о заштити Специјалног резервата природе „Ртањ“ („Службени гласник РС“, бр. 18/2019). УПРАВЉАЧ ЈП „Србијашуме“.
Строго заштићене дивље врсте
Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива обухваћено је 2633 дивљих врста. Ради очувања биолошке разноврсности и природног генофонда, односно врста које имају посебан значај за Републику Србију са еколошког, екосистемског, биогеографског, научног, здравственог, економског и другог аспекта, Правилником су утврђене и мере заштите строго заштићених и заштићених врста и њихових станишта. Строго заштићене и заштићене дивље врсте, које се заједнички називају заштићене врсте, одређују се на основу националних и међународних црвених листа или црвених књига, потврђених међународних уговора, стручних налаза и/или научних сазнања. У Прилогу I овог Правилника наведене су строго заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива. То су врсте које су ишчезле са територије Републике Србије, врсте враћене програмима реинтродукције, крајње угрожене, угрожене, реликтне, локално ендемичне, стеноендемичне и међународно значајне и заштићене дивље врсте.Број строго заштићених дивљих врста је 1783 од чега су чак 1042 врсте животиња, са најбројнијим бескичмењацима. Међу строго заштићеним врстама је 50 врста сисара, 307 врста птица, 18 врста водоземаца и 18 врста гмизаваца, 38 врста риба и 610 бескичмењака. Осим тога, строго је заштићено 75 врста гљива и лишајева, 641 врста биљака (маховина, папратњача о семењача) и 25 врста алги.
Заштићене дивље врсте
У Прилогу II Правилника о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива наведене су заштићене дивље врсте које у природи тренутно нису угрожене у мери да им прети опасност да нестану или постану критично угрожене. То су рањиве, ендемичне, индикаторске, кључне и кишобран врсте, реликтне, међународно значајне и заштићене дивље врсте, као и врсте које нису угрожене али се због њиховог изгледа могу лако заменити са строго заштићеним врстама. Међу овим врстама су и дивље врсте од економског значаја које се могу сакупљати на основу дозволе коју издаје Министарство надлежно за послове заштите животне средине, а које би неконтролисаном експлоатацијом или уништавањем станишта могле бити угрожене. Укупно 860 дивљих врста биљака, животиња и гљива има статус заштићених врста, од чега су 253 врсте животиња (30 врста сисара, 35 врста птица, 2 врсте гмизаваца, 3 врсте водоземаца, 29 врста риба и 154 врсте бескичмењака), 37 врста гљива и лишајева и 570 врста биљака.