Dodela nagrada učesnicima prve faze nacionalne ekološke kampanje “Priroda nema alternativu. Zato deluj i ti! ”
Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov je, zajedno sa predsednikom Vlade Republike Srbije prof. dr Đurom Macutom, v.d. direktorom Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Aleksandrom Došlić i mladima širom Srbije, svečano obeležila uspešno završenu prvu fazu nacionalne ekološke kampanje za mlade “Priroda nema alternativu. Zato deluj i ti!”. Premijer prof. dr Đuro Macut istakao je da je ova kampanja odličan model koji treba da bude inspiracija za pokretanje novih sličnih akcija Ministarka Pavkov je, zajedno sa premijerom dodelila zahvalnice timovima mladih koji su učestvovali u ekološkim akcijama u deset lokalnih samouprava u prvoj fazi kampanje. Ona je istakla da je ponosna na sve što je urađeno u zajedničkom radu sa mladima: “Namera nam je bila da ih motivišemo na konkretne akcije — od čišćenja i pošumljavanja do edukativnih aktivnosti. Mladi su pokazali entuzijazam i posvećenost i dokazali koliko vredi kada se energija usmeri na nešto što gradi zajednicu i zemlju”. Pavkov je podsetila da je samo u prvoj fazi kampanje, od septembra 2025. do danas, učestvovalo više od 2.000 mladih u 10 lokalnih samouprava, i poručila da „priroda ima samo nas i da ne smemo da stojimo po strani“. Ona se zahvalila svim partnerima, posebno Programu UN za razvoj (UNDP), predstavnicima lokalnih samouprava, kolegama ministrima, kao i stručnim institucijama, među kojima i Zavodu koji je, kako je istakla, imao važnu ulogu u stručnom praćenju aktivnosti — što je potvrdila i v.d. direktorka Aleksandra Došlić svojim prisustvom na događaju.
MEĐUNARODNI DAN PLANINA
Planine nisu samo impresivni pejzaži, već predstavljaju složene životne sisteme. Međunarodni dan planina, koji se obeležava 11. decembra, ima za cilj da skrene pažnju na njihov značaj za život na Zemlji. One obezbeđuju svežu vodu, energiju, hranu i staništa za veliki broj ljudi, a istovremeno predstavljaju dom za raznovrsne ekosisteme i brojne ugrožene vrste, čineći ih važnim centrima biodiverziteta. Planinske regije spadaju među najosetljivijim na klimatske promene – lednici se tope, temperature rastu, a ekosistemi se menjaju. Ove promene utiču ne samo na stanovnike planina, već i na velik broj ljudi u nizijskim regionima koji zavise od vode i resursa koje planine obezbeđuju. Svrha obeležavanja Međunarodnog dana planina jeste i podizanje svesti o ovim promenama i isticanje potrebe za njihovim očuvanjem. U Srbiji, planinski regioni obuhvaćeni Dinarskim, Karpatskim i Rodopskim planinskim sistemima, sa glavnim grupacijama poput Prokletija, Šarskih planina, Kopaonika, Starovlaško-raških i planina istočne Srbije, imaju ključnu ulogu u obezbeđivanju prirodnih resursa za nizijske oblasti. Vodni potencijal ovih planina koristi se za snabdevanje vodom poljoprivrede, industrije i domaćinstava u ravničarskim delovima zemlje. Klimatske promene već se ogledaju u kraćim snežnim sezonima, nepredvidivim padavinama i povećanoj učestalosti suša, što dodatno ugrožava stabilnost vodnih resursa i zahteva pažljivo upravljanje ovim osetljivim prirodnim potencijalom. Obeležavanje Međunarodnog dana planina ima i strateški cilj – ukazati na izazove održivog razvoja, ohrabriti očuvanje prirode i kulture, kao i podstaći konkretne mere za zaštitu ovih ključnih ekosistema širom sveta. Svet planina – Uzdižući se iznad zemlje Planine predstavljaju oblike makroreljefa koji nastaju i neprekidno se menjaju pod dejstvom unutrašnjih i spoljašnjih sila. Predstavljaju prirodna uzvišenje na površini Zemlje nadmorske visine veće od 500 m. Ove impozantne formacije dominiraju pejzažem svojim strmim stranama, oštrim ili zaobljenim grebenima i najvišim tačkama – vrhovima.
STUDIJSKA POSETA ŠPANIJI
U okviru projekta „Uvođenje upravljanja otpadom od građenja i rušenja u četiri regiona za upravljanje otpadom u Republici Srbiji”, organizovana je studijska poseta Španiji od od 24. do 28. novembra 2025. Godine na kojoj je učestvovao saradnik Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Cilj posete bio je da se omogući razmenu znanja i dobrih praksi između ključnih zainteresovanih strana u Srbiji i ekvivalentnih institucija u Španiji. Projekat ima za cilj da doprinese uspostavljanju sistema za upravljanje otpadom od građenja i rušenja u Republici Srbiji, a u skladu sa nacionalnim propisima, kao i zahtevima Direktiva Evropske unije. Tehnička podrška projekta obuhvata četiri regiona za upravljanje otpadom, odnosno regionalne centre za upravljanje otpadom Subotica, Užice (Duboko), Srem-Mačva i Pančevo, za koje su pripremljene studije sa predloženim rešenjima za upravljanje ovom vrstom otpada, a u narednom periodu će biti pripremljene i tehničke specifikacije i/ili idejna rešenja za infrastrukturu, kao i konkursna dokumentacija za javnu nabavku opreme i pratećih radova i usluga. Tokom posete upriličena je poseta sedištu EPTISA i prezentacija celokupne organizacije upravljanja otpadom od građenja i relevantim propisima, sastanak sa relevantnim državnim organom. Organizovana je i poseta deponiji u Gvadalahari u blizini Madrida i postrojenju za reciklažu građevinskog otpada u blizini Barselone. Studijska poseta omogućila je da se steknu nova iskustva o upravljanju otpadom od građenja i rušenja u Španiji, što će doprineti unapređenju sistema upravljanju ovom vrstom otpada u Srbiji.
STRUČNI NADZOR U PIO „VLASINA”
U periodu od 18. do 19. novembra 2025. godine, v.d. Direktora Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Aleksandra Došlić je zajedno sa svojim saradnicima iz Zavoda, a na poziv Uravljača –Turističke organizacija opštine Surdulica, obavila stručni nadzor u zaštićenom području Predelu izuzetnih odlika „Vlasina”. Tom prilikom, zajedno sa inspekcijskom službom Ministarstva zaštite životne sredine i upravljačem, izvršen je obilazak zaštićenog područja, sa posebnim fokusom na ugrožene lokacije koje su„napadnute” nelegalnom gradnjom na prostoru Vlasine Rida. Na terenu je registrovan veći broj novoizgrađenih i postavljenih montažnih objekata namenjenih za odmor. Uočena je i degradacija prostora, nastala prosecanjem novih puteva i staza, kao i oštećenje obronaka lokaliteta Vlasina Rid promenom morfologije terena, formiranjem kanala i vododerina usled nelegalne izgradnje pristupnih saobraćajnica, postavljanjem vodovodne i elekroenergetske infrastrukture. Nakon obilaska, stručni tim Zavoda za zaštitu prirode Srbije sačiniće detaljan izveštaj sa izvršenog stručnog nadzora na zaštićenom području i dati predlog mera radi sprečavanja daljeg narušavanja ekosistema nezakonitim aktivnostima u zaštićenom području. Nakon utrvrđenog činjeničnog stanja, sve u cilju sprečavanja daljeg narušavanja, a za potrebe sanacije degradiranih i devastiranih delova zaštićenog područja, zaključeno je da je neophodno zajedničko delovanje nadležnih organa, na prvom mestu uprvaljača i nadležnih inspekcijskih organa (republički inspektori za zaštitu životne sredine i republički građevinski inspektori), kako bi sačuvali geološku, biološku, ekosistemsku ipredeonu raznovrsnost zaštićenog područja.