Геоморфологија је научна дисциплина која се бави истраживањем рељефа. Под рељефом се подразумевају облици на површини земље који настају и мењају се под утицајем унутрашњих и спољашњих сила земље, како у геолошкој прошлости, тако и данас. Другим речима, рељеф настаје током времена утицајем тектонских и магматских покрета и спољашњих агенаса (кретање воде, температурне промене, лед, вeтар, живи свет) на геолошку подлогу.
Геоморфологија се у Србији развија крајем 19. века, мада су геоморфолошки садржаји пре тога били присутни у путописима и разноврсним географским приказима. Сматра се да је савремени рељеф Србије настао током неотектонског периода, оквирно од миоцена до данас или за последњих 23 милиона година. У овом дугом временском раздобљу настајали су и преиначавани облици који у савременим условима имају својства фосилног, реликтног и рецентног рељефа.
Најкрупнији рељеф на тлу Србије издвојен је у оквиру пространих геотектонских јединица Динарида, Вардарске зоне, Српско-македонске масе, Карпато-балканида, Панонског басена и ободног дела Влашко-понтијског басена на истоку Србије.
Највиша тачка у Србији је врх Ђеравица (2656m) на Проклетијама, а најнижа тачка је ушће Великог Тимока у Дунав на 28m н.в. (занимљиво је да се, заправо, најнижа тачка Србије од 21m н.в. налази на површинском копу Дрмно у оквиру антропогеног рељефа).
Савремени активни спољни процеси који утичу на рељеф Србије могу се сврстати у четири групе:
➢ падински процеси (дилувијални, пролувијални и колувијални)
➢ флувијални процес (линијско деловање текуће воде)
➢ крашки процес (растварање кречњачких стена)
➢ периглацијални процес (сезонско замрзавање подлоге)
У оквиру ових процеса условно се може укључити и елувијални процес којим се образује растресита подлога (земљиште, дробина) која може бити захваћена геоморфолошким процесима. Активношћу савремених, али и реликтних процеса као што је абразија морско-језерских басена неогена, глацијални процес током плеистоцена или стари тектонски и магматски покрети, настали су репрезентативни облици рељефа од којих су најзначајнији издвојени у Инвентару геоморфолошког наслеђа Србије (2005).
У Инвентару геонаслеђа Србије, у оквиру објеката геоморфолошког наслеђа, издвојена су 152 облика, и то, у групи површински крашки рељеф њих 48, флувијални рељеф (48), ерозивни облици рељефа (11), еолски рељеф (7), палеовулкански рељеф (11), глацијални рељеф (21) и периглацијални рељеф (6). У оквиру Инвентара извршено је вредновање геоморфолошког наслеђа Србије.
На светском нивоу вредности издваја се:
![](https://zzps.rs/wp-content/uploads/2022/09/Erna-Sehovac-Derdapska-klisura-1.jpg)
![](https://zzps.rs/wp-content/uploads/2022/09/1-SP-Davolja-varoš-Srdan-Marinčić-1-1024x671.jpg)
![](https://zzps.rs/wp-content/uploads/2022/09/Screen-Shot-2019-07-03-at-14.53.25.png)
![](https://zzps.rs/wp-content/uploads/2022/09/1547px-Делиблатска_пешчара_песак-1-1024x678.jpg)
![](https://zzps.rs/wp-content/uploads/2022/09/Suva_prerast2-1-1024x768.jpg)
На европском и балканском нивоу вредности истичу се:
![](https://zzps.rs/wp-content/uploads/2022/09/Screen-Shot-2019-06-24-at-10.21.25.png)
(увала Бусовата)
![](https://zzps.rs/wp-content/uploads/2022/09/Screen-Shot-2019-06-24-at-10.22.28.png)
Ресавске пећине
![](https://zzps.rs/wp-content/uploads/2022/09/Screen-Shot-2019-06-24-at-10.25.21.png)
![](https://zzps.rs/wp-content/uploads/2022/09/Screen-Shot-2019-06-24-at-10.24.04.png)
Валожје Суве планине
Клисуре
![](https://zzps.rs/wp-content/uploads/2022/09/вражји-камен.jpg)
![](https://zzps.rs/wp-content/uploads/2022/09/Screen-Shot-2019-07-03-at-14.23.37-1.png)
![](https://zzps.rs/wp-content/uploads/2022/09/Screen-Shot-2019-07-03-at-14.20.36-1.png)
![](https://zzps.rs/wp-content/uploads/2022/09/Screen-Shot-2019-07-03-at-14.22.21-1-1.png)
У склопу редовне делатности Завода за заштиту природе Србије један део геоморфолошког наслеђа је заштићен као Споменици природе. Заштићена је Ђавоља варош, Лазарев кањон, Прерасти у кањону Вратне, Кањон Замне са Прерастом, прераст Самар на Кучају, долина потока Бигар, Бигрена акумулација код Тумана и други. У поступку заштите су лавична дома Борачког крша, ерозиони остењаци Вражјег камена-Просечника у долини Пчиње, Бараница као део клисуре Трговишког Тимока и Бледерија код Кладова. Осим Споменика природе, највећи део геоморфолошког наслеђа је заштићен у оквиру већих подручја и предеоних целина као што су Национални паркови Ђердап, Копаоник и Шар планина, Паркови природе Стара планина, Златибор, Голија и други, Резервати природе Делиблатска пешчара, Клисура реке Увац и Осаничке реке, Сува планина, Ртањ и други.
Изводи из студија заштитe
![](https://zzps.rs/wp-content/uploads/2022/09/33-PP-Stara-planina-Srdan-Marinčić-1024x768.jpg)
![](https://zzps.rs/wp-content/uploads/2022/09/37-PP-Stara-planina-Srdan-Marinčić-1024x768.jpg)
![](https://zzps.rs/wp-content/uploads/2022/09/1-NP-Tara-Srdan-Marinčić-1024x676.jpg)
![](https://zzps.rs/wp-content/uploads/2022/09/3-NP-Derdap-Srdan-Marinčić-1024x667.jpg)
![](https://zzps.rs/wp-content/uploads/2022/09/4-PP-Stara-planina-Srdan-Marinčić-1024x681.jpg)
![](https://zzps.rs/wp-content/uploads/2022/09/3-PP-Stara-planina-Srdan-Marinčić-1024x681.jpg)
![](https://zzps.rs/wp-content/uploads/2022/09/1-Metohijske-Prokletije-Deravica-Srdan-Marinčić-1024x683.jpg)
![](https://zzps.rs/wp-content/uploads/2022/09/5-Metohijske-Prokletije-Deravica-Srdan-Marinčić-1024x683.jpg)
![](https://zzps.rs/wp-content/uploads/2022/09/28-PP-Stara-planina-Srdan-Marinčić-1024x675.jpg)
![](https://zzps.rs/wp-content/uploads/2022/09/7-PIO-Ovčarsko-Kablarska-klisura-Srdan-Marinčić-1024x654.jpg)
![](https://zzps.rs/wp-content/uploads/2022/09/PIO-Ovčarsko-Kablarska-klisura-Srdan-Marinčić-1-1024x683.jpg)
![](https://zzps.rs/wp-content/uploads/2022/09/13-PIO-Ovčarsko-Kablarska-klisura-Srdan-Marinčić-1024x669.jpg)
![](https://zzps.rs/wp-content/uploads/2022/09/1-SP-Davolja-varoš-Srdan-Marinčić-2-1024x671.jpg)
![](https://zzps.rs/wp-content/uploads/2022/09/1-Suva-planina-D-Nesic-2-1024x768.jpg)
![](https://zzps.rs/wp-content/uploads/2022/09/Tupiznica-M-Milivojevic-768x1024.jpg)
![](https://zzps.rs/wp-content/uploads/2023/07/1-Suva-planina-Dragan-Nesic-768x1024.jpg)
![](https://zzps.rs/wp-content/uploads/2023/07/Vrazji-kamen-Dragan-Nesic-1024x768.jpg)
![](https://zzps.rs/wp-content/uploads/2023/07/Suva-planina-Dragan-Nesic-1024x768.jpg)
![](https://zzps.rs/wp-content/uploads/2023/07/15-PP-Stara-planina-Srdan-Marincic-1024x683.jpg)
![](https://zzps.rs/wp-content/uploads/2023/07/3-SP-Davolja-varos-Srdan-Marincic-1024x681.jpg)
![](https://zzps.rs/wp-content/uploads/2023/07/10-PIO-Ovcarsko-Kablarska-klisura-Srdan-Marincic-1024x683.jpg)
![](https://zzps.rs/wp-content/uploads/2023/07/30-PP-Stara-planina-Srdan-Marincic-1024x683.jpg)
![](https://zzps.rs/wp-content/uploads/2023/07/26-PP-Stara-planina-Srdan-Marincic-1024x683.jpg)
![](https://zzps.rs/wp-content/uploads/2023/07/Metohijske-Prokletije-Deravica-Srdan-Marincic-1024x683.jpg)
![](https://zzps.rs/wp-content/uploads/2023/07/SRP-Rtanj-Srdan-Marincic-1024x683.jpg)
![](https://zzps.rs/wp-content/uploads/2023/07/39-PP-Stara-planina-Srdan-Marincic-1024x681.jpg)
![](https://zzps.rs/wp-content/uploads/2023/07/Erna-Sehovac-Derdapska-klisura.jpg)
![](https://zzps.rs/wp-content/uploads/2023/07/35-PP-Stara-planina-Srdan-Marincic-1024x749.jpg)
![](https://zzps.rs/wp-content/uploads/2022/09/dj-varos2023-1024x768.jpg)
![](https://zzps.rs/wp-content/uploads/2022/09/25-PP-Stara-planina-Srdan-Marincic-2023-1024x665.jpg)