Геоморфологија је научна дисциплина која се бави истраживањем рељефа. Под рељефом се подразумевају облици на површини земље који настају и мењају се под утицајем унутрашњих и спољашњих сила земље, како у геолошкој прошлости, тако и данас. Другим речима, рељеф настаје током времена утицајем тектонских и магматских покрета и спољашњих агенаса (кретање воде, температурне промене, лед, вeтар, живи свет) на геолошку подлогу.
Геоморфологија се у Србији развија крајем 19. века, мада су геоморфолошки садржаји пре тога били присутни у путописима и разноврсним географским приказима. Сматра се да је савремени рељеф Србије настао током неотектонског периода, оквирно од миоцена до данас или за последњих 23 милиона година. У овом дугом временском раздобљу настајали су и преиначавани облици који у савременим условима имају својства фосилног, реликтног и рецентног рељефа.
Најкрупнији рељеф на тлу Србије издвојен је у оквиру пространих геотектонских јединица Динарида, Вардарске зоне, Српско-македонске масе, Карпато-балканида, Панонског басена и ободног дела Влашко-понтијског басена на истоку Србије.
Највиша тачка у Србији је врх Ђеравица (2656m) на Проклетијама, а најнижа тачка је ушће Великог Тимока у Дунав на 28m н.в. (занимљиво је да се, заправо, најнижа тачка Србије од 21m н.в. налази на површинском копу Дрмно у оквиру антропогеног рељефа).
Савремени активни спољни процеси који утичу на рељеф Србије могу се сврстати у четири групе:
➢ падински процеси (дилувијални, пролувијални и колувијални)
➢ флувијални процес (линијско деловање текуће воде)
➢ крашки процес (растварање кречњачких стена)
➢ периглацијални процес (сезонско замрзавање подлоге)
У оквиру ових процеса условно се може укључити и елувијални процес којим се образује растресита подлога (земљиште, дробина) која може бити захваћена геоморфолошким процесима. Активношћу савремених, али и реликтних процеса као што је абразија морско-језерских басена неогена, глацијални процес током плеистоцена или стари тектонски и магматски покрети, настали су репрезентативни облици рељефа од којих су најзначајнији издвојени у Инвентару геоморфолошког наслеђа Србије (2005).
У Инвентару геонаслеђа Србије, у оквиру објеката геоморфолошког наслеђа, издвојена су 152 облика, и то, у групи површински крашки рељеф њих 48, флувијални рељеф (48), ерозивни облици рељефа (11), еолски рељеф (7), палеовулкански рељеф (11), глацијални рељеф (21) и периглацијални рељеф (6). У оквиру Инвентара извршено је вредновање геоморфолошког наслеђа Србије.
На светском нивоу вредности издваја се:
На европском и балканском нивоу вредности истичу се:
(увала Бусовата)
Ресавске пећине
Валожје Суве планине
Клисуре
У склопу редовне делатности Завода за заштиту природе Србије један део геоморфолошког наслеђа је заштићен као Споменици природе. Заштићена је Ђавоља варош, Лазарев кањон, Прерасти у кањону Вратне, Кањон Замне са Прерастом, прераст Самар на Кучају, долина потока Бигар, Бигрена акумулација код Тумана и други. У поступку заштите су лавична дома Борачког крша, ерозиони остењаци Вражјег камена-Просечника у долини Пчиње, Бараница као део клисуре Трговишког Тимока и Бледерија код Кладова. Осим Споменика природе, највећи део геоморфолошког наслеђа је заштићен у оквиру већих подручја и предеоних целина као што су Национални паркови Ђердап, Копаоник и Шар планина, Паркови природе Стара планина, Златибор, Голија и други, Резервати природе Делиблатска пешчара, Клисура реке Увац и Осаничке реке, Сува планина, Ртањ и други.
Изводи из студија заштитe
